www.pravoslavno-hriscanstvo.com

уторак, 10. мај 2011.

ПРОТОЈЕРЕЈ КОНСТАНТИН БУФЕЈЕВ - Еволуционизам као вероучење или вера у еволуцију



Најпре ћемо покушати да одредимо којем типу погледа на свет одговара позната теорија еволуције.

Под "еволуционизмом" схватамо не постојање у свету неког развоја и промене уопште, већ оно учење које се обично тако назива у научним и богословским круговима као супротност "креационизму", тј. учењу о створености васионе у строгом складу с библијским описом дана стварања. Према концепцији еволуционизма свет постоји милионе и милијарде година и постепено следи развој од најпростијих облика организације материје према сложенијим и вишим. Еволутивни процес прожима целокупну стварност од елементарних честица преко свих прелазних облика неживе и живе природе до разумног човека (и можда још више?). "Еволуцију" покушавају да у својим објектима испитивања пронађу астрономи (у звездама и галаксијама), геолози (у динамици образовања слојева стена), палеонтолози и биолози (у појави и развоју нових врста), антрополози и археолози (у тзв. "прогресу" од мајмуна према човеку). У својим модификацијама теорија еволуције дозвољава скоковите прелазе количинских промена према квалитативним. При томе се свим могућим променама и бифуркацијама приписује објективна природа, Развој васионе и њених делова изједначава се са програмираним развојем пупољка биљке од оплођеног цвета до плода. Једни облици живота у таквом виђењу света служе само као степеница за појаву других, савршенијих.




Важно је схватити оно о чему је писао јеромонах Серафим Роуз: "Они научници који говоре да је еволуција 'чињеница', у суштини тумаче научне податке у складу с некаквом философском теоријом. Само чистом науком не могу се коначно ни доказати, ни оповргнути 'чињенице' еволуције" (34, с. 461).

Истраживач који хоће да прихвати "теорију еволуције" као радну хипотезу мора да буде свестан тога да, прихватајући је, врши чин вере, а не спроводи логично научно закључивање. При томе вера је ту, као што намеравамо да докажемо, потпуно паганска, нипошто хришћанска (барем не православна).

Ствар је у томе што еволуцију као такву у свету не видимо и никада је нисмо видели. Сећање човечанства не бележи ниједан случај да је нека врста настала из неке друге врсте. Исто као што нико није видео да је живо настало од неживог, или разумно од неразумног. Све описне науке имају посла само са скупом различитих чињеница. Астрономија - с различитим типовима звезданих система. Геологија - са сложеном структуром слојева стена. Биологија и палеонтологија - с разноликошћу и постојаношћу изумрлих врста флоре и фауне. Антропологија и археологија - с материјалним остацима древних и савремених људских култура. При томе ниједна од научних дисциплина које на свом располагању имају разрађене специјалне класификације, не може без логичког скока да тврди да у њиховој области истраживања постоји појава еволуције. Тај логички скок и јесте чин вере. Вере у еволуцију. Без икаквог насиља над чињеницама (ако су оне прикупљене савесно) увек се може тврдити о одсуству еволуције. То ће такође бити израз истраживачеве вере.

Сасвим је коректно говорити о постојању у човеку вере (или неверовања) у еволуцију. Када би еволуција била искуствена чињеница и запажала се у природи, било би неправилно говорити о еволуционом учењу као о религиозном. Али управо због тога што еволуција представља невидљиву и недоказиву појаву, она се потпуно уклапа у класично апостолско одређење вере - потврда ствари невидљивих (Јевр. 11,1).



Тачну оцену еволуционистичког учења као теорије о пореклу света дао је бл. Серафим Роуз: "Ова врста теорије еволуције заузима исто онакво место за савремене истраживаче књиге Постања, као древне спекулације о пореклу света за ране оце Цркве. Постоје они, наравно, који желе да истрајавају на томе да је чак и та врста еволуционизма потпуно научна; и заиста, неки од њих га у потпуности 'догматизују'. Али било који аргументовани објективни поглед мораће да призна да је еволуционистичка космогонија, уколико она не претендује на Божанско порекло еволуције, само иета таква спекулативна теорија порекла света као и било која друга таква теорија, и о њој се може расправљати на истом нивоу с њима. Упркос томе што може имати своје разлоге у научним чињеницама, она спада у област философије и чак додирује богословље у оној мери у којој не може избећи питање о Богу као Творцу света, без обзира да ли Га она прихвата или одриче" (33,с. 23).

Подвуцимо да вера у еволуцију није ништа научнија и основанија од вере у библијску причу о шест дана стварања. Разлика се састоји само у односу многих људи према тим двама различитим вероучењима. О еволуционизму се уобичајено мисли да је то став савремених научника (иако постоји и увек је било много научника креациониста). О црквеном учењу многи су слушали од детињства да је оно "ненаучно" (побијању оваквог испразног мишљења може послужити и чињеница да еу многи истакнути научници били ревносни хришћани). У сваком случају, током последњих 150 година откако се појавила "теорија еволуције", нису сви учени људи похитали да се придруже еволуционистима. То треба имати у виду.



Пошто еволуционизам заправо није наука, већ вера, он у целости одговара, и не може да не одговара, принципима теорије свих осталих религиозних вероучења. То је чињеница независно од тога признају ли или не признају поједини еволуционисти религиозни карактер свог учења. Као поглед на свет који не скрива своје религиозне корене, хришћанство може понешто разоткрити еволуционистима. У тумачењу првих стихова књиге Постања св. Јован Златоуст је писао: "Молим вас, слушаћемо ове речи онако као када бисмо слушали не Мојсија већ самога Господа васељене Који говори устима Мојсија, и опростићемо се за дуго са сопственим расуђивањима" (17, с. 9). Веровати у ауторитет изабраног учења и опростити се са сопственим расуђивањем - судбина је сваког верника, како хришћанина, тако и еволуционисте. Тако да ако се коме са стране чини да је православни човек ограничен оквирима догмата црквеног предања, нека има у виду да сваки научник који је изабрао еволуционизам за своју веру, у потпуности постаје роб те безбожне философије.

Занимљиво је да се у литератури појавио чак и "символ вере" еволуциониста. По облику он је сачињен грубо, а по својој суштини веома јасно одражава духовни садржај учења:

"Верујем у то да нема Бога Творца и Промислитеља, већ да постоји вечна и слепа еволуција; да се васиона сама од себе појавила из ничега и сама себе почела да развија, упркос хаосу који се стално повећава. Верујем да је као резултат случајно из хаоса настао космос, из смрти живот, из безумља разум. Чврсто сам убеђен да ако неке чињенице или закони природе противрече еволуцији, онда морају бити одбачени... Такође поуздано знам да је највећа сила еволуције Госпођа Смрт која ствара светове и којој ја (еволуциониста) припадам без остатка и ради ње сам спреман да уништим све њене противнике. Не верујем у постојање морала и хоћу да живим онако како ми се прохте, јер ћу умрети и постаћу опет мртва материја из које су ме смрт и еволуција и позвале" (35, с. 43). Еволуционисти на то треба да кажу: "Амин!" Хришћанин не може а да се не ужасне.


Нема коментара:

Постави коментар