www.pravoslavno-hriscanstvo.com

среда, 11. мај 2011.

Проф Љубомир Рајић-Стварање света


Свето писмо нас учи да је вечан само Бог и да је Он створио све што постоји, све што видимо и што не видимо, тј. цео духовни и материјални свет. Тако је свет добио свој почетак од Бога, па према томе, он не постоји од вечности као што постоји његов Творац. Све је створио Бог Својом свемогућом речи: нека буде небо и земља, светлост итд. и све је то постало.
Историју постанка света почиње Св. Писмо овим речима: „У почетку створи Бог небо и земљу". Под небом се разуме свет невидљиви, духовни, који сачињавају анђели, а под земљом свет видљиви или материјални. Из првих речи Библије видимо да је Бог најпре створио анђеле. To су бестелесни духови, невидљива и слободно-разумна бића, која окружују престо Божји, која славе Бога и врше вољу Његову. Све их је створио Бог добре, али се један од анђела понео својом лепотом и сјајем, па је одрекао послушност Богу и повукао за собом један део других анђела, те их је све за њихову охолост и непослушност отерао Бог од себе и они су постали зли дуси или ђаволи. Велики део анђела остао је веран Богу и они Га славе и служе My. Они су наши заштитници пред Богом и по заповести Божјој чувају нас од свих несрећа и од греха. Међутим, зли дуси или ђаволи наводе нас на грех и удаљују од Бога.

После анђела створио је Бог земљу, тј. свет видљиви или материјални. Она је у почетку била покривена тамом и била је неуређена, па је Бог створио светлост и одвојио те од та.ме. Светлост је назвао дан, а таму ноћ. Појавом светлости почео је први дан.
Другог дана створио је Бог свод небески или ваздух који окружује земљу и који ми удишемо.
Трећег дана Бог је одвојио воду од земље и наредио је земљи да пусти из себе разно биље. Вода се слила у своја корита и постали су: извори, речице, реке, језера, мора и океани; затим долине, брежуљци, планине, шуме и поља. По пољима и шумама појавила се трава, цвеће, воће и разно дрвеће.
Четвртог дана створио је Бог Сунце, Месец и звезде; Сунце да сија дању, а Месец и звезде да светле ноћу.
Петог дана створио је Бог рибе и птице и Бог их благосиља речима: „плодите се и множите".
Шестог дана створио је Бог разне четвороножне животиње које живе на земљи, а напослетку човека. И видео је Бог да је све добро што је створио.

Стварање првих људи

Међу живим бићима која је створио Бог петог и у почетку шестог дана није било ниједног разумног створа који је могао .да осети лепоту творевине Божје, да се њоме усхићава, да слави Творца и да управља творевином Божјом. Стога је Бог шестог дана створио и човека.
О створењу човека Св. писмо нас учи да је Бог узео прах земље и дунуо у њега бесмртну и разумну душу и постао је жив човек коме је Бог наденуо име Адам што значи начињен од земље.
Тако је Бог створио првог човека. Из овога се види да је Бог издвојио човека од осталих бића земље, и пре него што ће га створити, по речима Св. писма, био је савет Свете Тројице: Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светог, да створе човека по својој слици и прилици. Давши човеку душу, Бог је у њу усадио црте Свога божанског лика.
Кад је Бог створио човека, увео га је у један диван врт у коме ј.е било пуно разноврсног дрвећа и мирисног цвећа. To је био рај земаљски где је човек имао да ужива и да живи у сваком изобиљу и задовољству.. Онда му је Бог довео све животиње да им надене име и да буде њихов господар. Адам виде да међу животињама не може да нађе друга за себе, Тада Бог рече: „Није добро да човек буде сам; да му створимо помоћника који ће бити сличан њему". Тада пусти Бог на Адама тврд сан и за време спавања узе му једно ребро и створи од њега жену којој Адам даде име Ева, што значи живот или мајка свију људи. Бог их благослови и рече им: да се множе, да пуне земљу и да буду њени господари. Од Адама и Еве размножио се после цео свет и они су постали прародитељи свију људи.
Створивши Адама и Еву, Бог је престао даље стварати. Све што је створио Бог било је добро и с очинском љубављу Он је благословио Своју творевину. Седми дан одредио је Бог за одмор, осветио га и наредио је и нама да га светкујемо молитвом, милостињом и другим добрим делима. Према томе, ми треба шест дана да радимо, а седми дан да посветимо Богу. Створивши свет, Бог га није оставио самоме себи, него се и даље брине о њему, чува га и управља њиме. Зато ми Бога називамо Творцем и Промислиоцем света.

Из књиге `Библијска повесница`

Нема коментара:

Постави коментар