ПРЕДГОВОР - МОЛЕКУЛАРНИ ФЕНОМЕН

Уобичајено је, скоро банално, рећи да је наука начинила крупне кораке у разумевању природе. Физички закони су данас толико добро познати да свемирске сонде непогрешиво лете како би фотографисале светове удаљене милијардама километара од Земље. Компјутери, телефони, електрична струја и небројени други примери сведоче о влaсти науке и технологије над природним силама. Вакцине и усеви великог приноса зауставили су древне непријатеље човечанства, болест и глад - бар у неким деловима света. Скоро сваке недеље вести о открићима у молекуларној биологији охрабрују наду у лекове за генске и друге болести. Па ипак, разумети како нешто ради није исто што и разумети како је настало. На пример, кретање планета у Сунчевом систему може се предвидети изванредно прецизно; међутим, порекло Сунчевог система (питање како су Сунце, планете и њихови сателити настали) још увек је спорно. Наука ће можда на крају решити ову загонетку. Ипак, остаје чињеница да је разумевање порекла нечега различито од разумевања начина на који нешто свакодневно функционише. Надмоћ науке над природом навелa је многе људе на претпоставку да она може - штавише, мора - да објасни и порекло природе и живота. Дарвинов предлог да се живот објасни природним одабирањем које делује на постојеће варијације широко је прихваћен у научним круговима већ више од једног века, иако су основни механизми живота до пре неколико деценија били тајна. Савремена наука је увидела да је, у основи, живот молекуларни феномен: сви молекули делују као навртњи и завртњи, зупчаници и котурови биолошког система. Свакако да постоје сложене биолошке одлике (као што је циркулација крви) које се испољавају на вишим нивоима, али ситни детаљи живота област су биомолекула. Због тога биохемијска наука, која проучава те молекуле, има за своју мисију истраживање саме основе живота.

 

 

 

Од половине 20. века биохемија је марљиво расветљавала функционисање живота на молекуларном нивоу. Дарвин није знао зашто постоје варијације унутар врсте (један од захтева његове теорије), али је биохемија утврдила њихову молекуларну основу. Наука деветнаестог века није могла ни да претпостави механизам процеса виђења, имунитета или кретања, али је савремена биохемија открила молекуле који омогућавају те и друге функције. Некад се очекивало да ће се установити да је основа живота крајње једноставна. То очекивање је пало у воду. Показало се да вид, кретање и друге биолошке функције нису ништа мање сложене од телевизијских камера и аутомобила. Наука је остварила огроман напредак у тумачењу хемије живота, али је сложеност биолошких система на молекуларном нивоу паралисала покушај науке да објасни њихов настанак. Практично, није било покушаја да се објасни настанак специфичних, сложених биомолекуларних система, а још мање пробоја на том плану. Многи научници су храбрили да су објашњења већ надомак руке или ће стићи пре или касније, али никаква потпора за такво тврђење не може се наћи у професионалној научној литератури. Што је још значајније, постоје убедљиви разлози - засновани на структури самих система - да се једном заувек оспоре Дарвинова објашњења настанка животних механизама. Еволуција је флексибилна реч. Једна особа је може користити за означавање нечега једноставног као што је промена током времена, а друга тако да значи постанак свих животних облика од заједничког претка, остављајући механизам промене неодређеним. Међутим, у свом широком, биолошком смислу еволуција означава процес којим је живот настао од неживе материје и у потпуности се развио природним путем. То је смисао који је Дарвин дао тој речи, и значење које има у научној заједници. То је и смисао у коме користим реч еволуција у овој књизи.

Предговор књиге `Дарвинова црна кутија` , др Мајкл Бихи