www.pravoslavno-hriscanstvo.com

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

субота, 19. март 2011.

ПРОТОЈЕРЕЈ КОНСТАНТИН БУФЕЈЕВ: „ДАРВИНИЗАМ – ГРЕХ (ИСКУШЕЊЕ) ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА“








Протојереј Константин Буфејев, руководилац мисионарско-просветитељског центра „ Шестоднев“, руководилац предавања „Православно схватање стварања света“: „Дарвинизам – грех (искушење) за савременог човека“

•    Да ли свештеници који покушавају да помире теорију  еволуције са  хришћанском вером, чине грех против учења Цркве?
Без сумње, чине! Ми верујемо, да је Христ други Адам, Спаситељ свог људског рода. Ако је Адам имао предке оца и мајку – орангутана и питекантропа (човек-мајмун)  или још даље – рибе , сиње-зелене алге и амебе, зашто се онда ти преци Адамови лишавају благодети крштења – поновног рађања у животу вечном кроз Свету Тројицу   -  и да се причесте телом и крвљу Христовом?
Очигледно, предлагати нешто тако – по свој прилици је богохулно, бесмислено и немогуће. Господ је други Адам, зато што је постојао први Адам, а пре првог Адама само земаљски прах. Такво је Црквено учење.Тако су учили сви свети оци. Тако је написано у Библији. А налазити Адаму претке и причати о томе, да је постојала смрт до стварања Адама  –  несумњиво је изопачавање основа православног учења.


•    Еволуционисти, у виду креациониста не могу да се суздрже од заједљивих примедби, наводећи аргументе попут: “Ви заснивате своју теорију на предрасудама.Откривене су нове чињенице , које оповргавају речено у Библији!“. Шта можемо на то рећи?
Поводом нових чињеница говорио је свети Феофан Затворник: „Ми смо дужни да разликујемо теорије од изворних чињеница. Теорије су лични рад научника, чињенице – опште власништво.Тачна и права теорија је она, која је сагласна са хришћанским истинама.“ Заиста, нема такве чињенице , која би била безусловна и не тражи тумачење. У зависности од човековог погледа на свет – да ли је атеиста, будиста, било ко – исте те чињенице могу бити уграђене у познату концепцију.Треба знати, да нема ни једне чињенице која доказује еволуцију, ни у свету биологије , као Дарвиново учење и каснија, ни у еволуцији, рецимо, слојева земљине коре, ни у еволуцији звезданих система. Ми видимо разне врсте на различитом нивоу њиховог постојања, али то не значи да се изграђују хронолошки у некој еволуционој линији, која нас принуђује да утврђујемо наслеђе. Напротив, Библија каже, да су све врсте саздане „по роду њиховом“. Тај израз „по роду њиховом“, више пута се понавља у Светом Писму и у односу на биљке, животиње, настале у води – рибе, гмизавце и друге, и у односу на птице, животиње, које живе на сувом. Зашто је Мојсије понављао сваки стих до једанаест или до тринаест пута? Тиме то прецизирање нема сувишно, него више суштинско значење.

•    Одакле онда толики успех Дарвинове теорије?
Дарвинова теорија одговара потребама данашњице.  Та мисао је убедљиво зазвучала у многим рефератима. Дарвинизам несумњиво носи са собом искушење за савременог човека. Такво јеретичко учење, које је ђаво посејао. Људи, који отпадају од црквеног живота, људи који су изгубили побожност и везу са традицијом светих отаца, који су заборавили Јеванђеље, лако прихватају оно што је доступно. Довољно некритично, неразумно и резулатат тога је да се вера замењује псеудонауком. Кажемо „псеудонаука“ , зато што озбиљно изучавање, које полази од тога, да еволуција није чињеница, уздржава од изјаве о научности дарвинизма.

•    Да ли сам правилно разумео, да дарвинизам не треба оцењивати као науку и треба ли се односити према њему као некаквом учењу или филозофском систему?
Да. Дарвинизам је вера.То је филозофско учење. То је и дарвинизам  и све друге неодарвинистичке теорије а такође и учења Тејара де Шардена.Слична су по томе, што немају  библијску основу, непознате су традицијама хришћанства и излагањима светих отаца и због тога су фактички непомирљиве и несагласне са православљем.


•    Еволуционисти кажу, да се све развија од једноставног ка сложенијем, од лошијег ка бољем. Зашто онда од друге половине двадесетог века ситуација изгледа пре обрнуто?
Нико од светих отаца, заснивајући се на Светом Писму, није нам прорекао брзу срећу и благостање. Напротив, свет иде ка свом крају. Пред други славни Христов долазак, не смемо то заборавити, мора доћи антихрист. Не зато да бисмо заплашили људе или их натерали да у стаху беже, ми кажемо: свет се не развија и не долази у царство разума и благостања, него свет на страшан начин пада. Пада у грех. Огњено крштење, које ће опрати свегрешност све земље, прорекли су пророци Старога Завета, апостоли нам потврдили, и свети оци нам не дозвољавају да у то сумњамо, да ће зацарити антихрист и да ће само мало стадо изнети живу главу. Да не изгубимо трезвено осећање блиског краја света подсећа нас баш Православна Црква.

•    Може ли православац бити еволуциониста?
Никако! То је противречност у терминима, као оксиморон „гласна тишина“ или „посно месо“.

•    Из разговора са вама разумем, да се трудите да убедите одрасле људе, а деца истовремено настављају да изучавају исту ту Дарвинову теорију... Са извештајем је иступила г-ђа Љиљана Чолић, бивши министар образовања Србије. Тамо је био бар покушај да се одустане од тога, а код нас?
Пример г-ђе Љиљане Чолић треба бити оцењен и треба бити познат свим савременим људима. Србија је осетила два најјача ударца.Прво, ратни, када су се уништавале светиње, манастири, насеља и мирни народ, али о томе је Српско министарство иностраних послова већ информисало, и свет о томе зна. За други удар по Србији зна се мање. Љиљана Чолић, будући на месту министра просвете Србије, у септембру прошле године укинула је у школама часове дарвинизма. То је изазвало такву буру негодовања и притисак „цивилизоване“  друштвене заједнице, да су је приморали да да оставку. Радујем се што смо на нашим предавањима чули Љиљанин говор  и наравно, једнодушну подршку, саосећање смо могли да јој изразимо. Стварно, то је подвиг. То је подвиг, који је жена изнела због своје вере. Рекла је: „Ја сам православна хришћанка. Не могу мимо своје савести потписивати та наређења, који изобличавају моју савест.“

•    А како је са тим у Русији?
Ситуација код нас је доста тешка. Зато што смо наследили систем образовања совјетске школе, а у совјетској школи дарвинизам, заснован на материјализму, био је је јединствена, безусловна, безалтернативна коцепција. У времену перестојке, мада политички живимо у гругој земљи, други систем образовања нико није предложио. Зато чак у програмима православних школа и гимназија опстају питања, када предавачи треба да доказују и објашњавају оправданост теорије еволуције. Дешава се смешна ситуација: на часовима веронауке и Закона Божијег ученици чују да је Бог створио свет за шест дана, помињу „Шестоднев“ Василија Великог и других светих отаца, говори се о буквалном значењу тих библијских стихова, слушају како су апостоли говорили о томе, а на часовима биологије принуђени су да понављају под видом некакве науке некакве јако чудне ствари, несагласне са хришћанским убеђењима. Слично је и у високом образовању: Геолошки, Биолошки факултети немају у програму алтернативу дарвинизму. Шта се може урадити? Да се укину сасвим предаваља о дарвинизму, јасно је, немогуће је и нема потребе, зато што за њу треба да зна сваки цивилизовани човек. Али једна ствар је знати, а друга проповедати. Једна је ствар знати за лажно учење , као што постоје семинари за упознавање са деловањем секти, упоредне богословије где се изучавају јеретичка, неправославна учења. Сасвим је друга ствар – бити православац и знати, шта је истина, шта је црквено учење, шта је наслеђе светих отаца, о чему говори Библија а о чему не говори. То треба имати у виду. И перспектива свих црквених школа и високих, попут Академија, Теолошких факултета  је једнака.
Треба писати уџбенике, и поставити то питање, не правити се да проблеми не постоје.




•    На Божићним предавањима та тема се прва поставила?
Заиста, наше излагање је било прво у оквирима Божићних предавања. Секција се зове „Православно схватање стварања света“. Организатор секције је мисионарско-просветитељски центар „Шестоднев“, чији сам руководилац. Центар је основан са благословом Светог Партијарха Алексеја II заједно са Одсеком образовања и катехизиса Руске Православне Цркве. На велико задовољство, заседање је започело молитвеним појањем, које је установио Архиепископ Тобољски и Тјуменски Димитрије. У разговору са Владиком разумео сам да се он у потпуности слаже са нама. Знам такође да и остали архијереји наше Цркве, подржавају наш покрет и рад секције. Пред почетак конференције добио сам благослов архиепископа Владивосочког и Приморског Вениамина, који је рекао да га „јако брине савремено школа, која наставља да у духу дарвинизма учи нашу децу.“




http://www.pravoslavye.org.ua/index.php?action=fullinfo&r_type=article&id=6026

Нема коментара:

Постави коментар