www.pravoslavno-hriscanstvo.com

понедељак, 28. март 2011.

1. Непролазно питање



 

Једно је желети да истина буде на
нашој страни, а друго је искрена
жеља да се буде на страни истине.
- Ричард Вејтли


Државни комитет за образовање Орегонске законодавне скупштине заказао је једно јавно саслушање у главном граду те државе, Салему.
Велика сала била је препуна, а комитет је морао да отвори четири друге сале да би било места за све заинтересоване посматраче. Спорно је било питање учења библијског концепта стварања у државним школама у Орегону. Јавност је била подељена око концепта стварања и еволуције, и законодавство је разматрало нови закон који би захтевао уравнотежен третман оба гледишта. кад сам се обратио комитету, истакао сам да неслагања између ових гледишта нису око чињеница, већ око тумачења чињеница. И еволуционисти и заступници библијског концепта стварања прихватају научне чињенице, али их другачије разумеју. На пример, еволуционисти сматрају да су сличности у ћелијској структури, биохемији и анатомији, нађене код различитих типова животиња и биљака, резултат заједничког еволутивног порекла, док заступници концепта стварања посматрају исте чињенице као отиске стварања једног истог дизајнера, Бога. После неколико сати дискусије, председник је изнео свој закључак. Истакао је да заправо и нема спорних питања, јер је концепт стварања изгубио у надметању са науком пре више од 100 година. По његовом мишљењу тај конфликт је одавно решен. Његова изјава је учинила да се неки од нас запитамо зашто је уопште сазван јавни скуп. Као кључни говорник који заступа концепт стварања, био сам изненађен тиме колико сам био неуспешан! Тај састанак ме је подсетио да врло емотивно доживљавамо основно филозофско питање нашег порекла. Неисказано пре 100 година и данас је на снази. Отворени конфликт између савремених научних тумачења и Библије бесни већ два века.
То је једна од највећих интелектуалних борби свих времена. Оруђа у тој борби су перо и језик, а бојно поље је људски ум. Ово питање утиче на наш погледна свет, на наш разлог за постојање и на нашу наду у будућност. То није питање које се може игнорисати.

Непролазно питање: Шта је истинито, наука или Библија?

Наука - вероватно највеће интелектуално достигнуће човека - с правом захтева поштовање. Када научници дају изјаве, оне се можда неће разумети, али ће им се вероватно веровати. Судске одлуке и рекламе за комерцијалне производе често се позивају на научне тестове као на коначну реч. Наука нам је донела компјутере, космичке летелице и генетски инжењеринг. Она је готово више него успешна.
Моћна научна заједница генерално потврђује еволуционистички концепт,
сматрајући да су се универзум и живот развили сами од себе, док истовремено доводи у питање или игнорише концепт Бога створитеља. Такав приступ научну заједницу доводи у сукоб са онима који прихватају извештај о Земљиној историји дат у Библији. У том извештају, који многи сматрају историјским откривењем, Бог је створитељ свега, и ту религиозни човек налази податке битне за разумевање стварности. Са друге стране, натуралистичка (тј. ненатприродна) еволуција тежи да сведе реалност на механицистичке принципе и, по Шекспировим речима, живот постаје “прича коју изговара идиот, пуна звука и беса, која не означава ништа”.
Наука је моћна, али је Библија књига без премца у смислу утицаја. До 1975. године одштампано је око 2,5 милијарде примерака Библије, а годишње се одштампа око 44 милиона. Овај рекорд увелико премашује “Црвену књигу”,
компилацију цитата Мао це тунга, чији се тираж процењује на 800 милиона
примерака. 



Остали кандидати за најпопуларнију књигу на отвореном тржишту су: Истина која води вечном животу (више од 100 милиона примерака), и Гинисова књига рекорда (више од 70 милиона примерака). Садашња дистрибуција Библије је више од 17 пута већа од прве најчитаније световне књиге. Често се поједине књиге Библије појављују одвојено, што још више повећава њену доминацију.
Важну епизоду у сукобу науке и Библије представља период просветитељства у 18. веку, када се интелектуална активност наводно ослободила традиционалних религијских веровања и Библије. Просветитељство није решило основна питања човечанства у погледу његовог порекла и постанка свега другог, нити је елиминисало Библију. У току протекла два века борба око Библије се некада водила отворено, а некада је била мање приметна. Али упркос томе, Библија и даље остаје најтраженија књига на свету. Да је она књига забаве, њена  популарност би се могла објаснити на тај начин. Али далеко од тога да је Библија књига забаве, јер некад у њој налазимо тешке и непријатне изјаве.
Њена популарност бар једним делом потиче из поверења које ствара својом отвореношћу и пуноћом значења. Имајући у виду широку јавну прихваћеност и науке и Библије и супротстављених гледишта која обе заговарају, не изненађује то што наилазимо на сукоб између њих. Многи се искрено питају: који је најпоузданији извор истине? Расправићемо ово питање на више различитих начина у поглављима која следе.
О питањима коначног порекла, какво је постанак универзума, или постанак
Бога, некад се расправља, али са мало доказа и мало дефинитивних одговора. Нећемо се задржавати на овим високо спекулативним питањима. Међутим, расправљаћемо детаљно о оправданости и еволуционистичког концепта натуралистичке науке и концепта стварања описаног у Библији.
Некад чујемо тврдње да и стварање и еволуција почивају на вери - да не
можемо доказати ниједно од њих. У извесној мери то је истина, јер обоје
представљају јединствене догађаје у прошлости које је тешко тестирати и
проценити. Али наша вера је сигурнија ако је заснована на доказима. Да,
морамо да испољимо неку веру. Чинимо то и кад садимо семе, или летимо
авионом. Већина нас има веру да ће оно што је нормално преовладати. али
наша вера потиче из прошлог искуства. Тако и наши одговори на питања о пореклу не треба да почивају само на слепој вери. Имамо на располагању много доказа који се односе на питање шта је истина.


Из књиге `Постање`, др Аријел Рот


Нема коментара:

Постави коментар