НАУЧНИЦИ КОЈИ СУ ОДБАЦИЈУ ЕВОЛУЦИЈУ

Sir John Ambrose Fleming

Еволуционисти обично дају изјаве које читаоца наводе да верује како сви научници прихватају еволуцију као већ утврђену чињеницу. Међутим, ако се ове изјаве пажљиво читају, откриће се да скоро све садрже ненаметљиву квалификацију. На пример, у XIV издању Енциклопедије Британике чланак о еволуцији каже да „међу компетентним биолозима и геолозима нема ниједног који у њу није убеђен" итд. To само значи да, по мишљењу писца прилога, научници који одбацују еволуцију - нису „компетентни". Слично томе, када је савет Америчког удружења за унапређивање науке 1922. године резолуцијом прокламовао да су „докази у прилог еволуције човека довољни да убеде сваког научника од угледа у свету", то је само јавности бацило прашину у очи. Све што ово саопштење значи јесте да ово научничко тело ставља на црну листу научнике који одбацују еволуцију и одбија да их сматра „угледним". Ова црта провлачи се кроз еволуцију од врха до дна.
Следећа листа научника који су јасно одбацили читаву теорију органске еволуције прикупљена је из памфлета потпуковника Л. Мерсон Дејвиса, из летка који је издао Покрет за протест против еволуције и из књига г. Дагласа Дјуера:

ФИЗИЧАРИ
Сер Џ. Амброуз Флеминг
Члан Краљевског друштва, председник Викторија института и Филозофског друштва Велике Британије, одликован многим медаљама и почастима од стране разних научних друштава; проналазач диоде, која је омогућила емитовање радио сигнала; глатко је одбио читаву теорију еволуције у бројним излагањима.
Луис Тренчард Mop
Професор физике на универзитету у Синсинатију, САД, експерт за област физике, исмејао је еволуцију у књизи Догма о еволуцији (1925).

ЗООЛОЗИ
Алберт Флајшман, носилац ордена краља Џорџа
Професор.зоологије и компаративне анатомије на универзитету у Ерлангену, Немачка; научник европске репутације, отворено је напао еволуцију 1901. године у својој књизи Die Descende nztheorie (Теорија о пореклу) и остао потпуно неосетљив на погрде којима је обасут. У писму пуковнику Мерсону Дејвису је рекао: „Одбацујем еволуцију зато што је сматрам застарелом; зато што знање анатомије, хистологије, цитологије и ембриологије, стечено напорним радом од 1830. године - не може да се усагласи са њеном основном идејом." Приписује упорно опстајање еволуције љубави људског рода према бајкама.
Л. Виалетон
Професор зоологије, анатомије и компаративне физиологије на универзитету у Монпељеу (Француска), члан Краљевске академије наука у Торину (што га сврстава међу водеће европске научнике), напао је еволуцију у књизи Општа морфологија (1924). Његова књига Порекло живих бића (L'Origine des Etres Vivants) појавила ce 1929. године и до 1930. године имала је 15 издања, али се никад није појавио енглески превод* пошто се оштро супротставља еволуцији.
Е.Г. Део
Француски биолог и палеонтолог, аутор бројних научних радова, исповеда своје веровање у деловање стваралачке силе при стварању нових врста.
Даглас Дјуер, члан Зоолошког друштва
Ауторигет је за индијске птице. Одбацио је еволуцију 1931. године и од тада написао следеће књиге које је осуђују: Тешкоће теорије еволуције; Нове тешкоће теорије еволуције; Човек, посебна креација и Изазов еволуционистима. Ова последња представља извештај о његовом уделу (као представника Покрета за протест против еволуције) у дебати са г. Џ. Џ. Мек Кејбом (представником Новинског удружења рационалиста) који је претио правним поступком ако се објави његов део дебате.
Џорџ Бери О 'Тул
Католички предавач, професор биологије, аутор књиге Парница против еволуције, коју је објавио Макмилан, Њујорк, 1931. године.
Винћенцо Диамаре
Директор Института за остеологију и општу физиологију универзитета у Напуљу, одбацио је еволуцију у књизи која је објављена 1912. године.
Д. Караци
Још један италијански биолог, кога цитира Виалетон, одбацио је еволуцију у књизи Догма еволуције 1920. године (II Dogma dell' Evoluzione).
Ђулио Фано
Директор Института за остеологију и општу физиологију на универзитету у Риму, напао је у књизи Мозак и срце, чији је енглески превод (Brain and Heart) објавио Оксфорд Јуниверзити Прес 1926. године.

БОТАНИЧАРИ
Јоханес Рајнке
Почасни професор (у пензији) ботанике на универзитету у Килу (Немачка), који је објавио многе радове у којима напада еволуцију. Он и професор Флајшман имају.у Немачкој ранг који одговара положају Тајног саветника у Енглеској.

ГЕОЛОЗИ
Пол Лемоан
Бивши председник Геолошког друштва Француске и директор Историјског музеја, који описује еволуцију као „врсту догме у коју њени свештеници не верују, али коју подржавају пред народом"* (видети Дјуерову књигу Нове тешкоће теорије еволуције).
Др В. Бел Досон, члан Краљевског друштва Канаде
Он је добро познати канадски геолог и лауреат Француске академије наука. Као и његов отац, сер Џ. В. Досон, члан Краљевског друштва, бивши директор Универзитета Мек Гил у Канади, одлучан је противник еволуције. Аутор је књиге Наука потврђује Библију и разних брошура, укључујући Да ли је еволуција исти не? (број 1-5).
Џ. Мек Kpugu Прајс
Професор геологије и аутор књиге Фантом органске eволуције.
Потпуковник И. Мерсон Дејвис, члан Краљевског друштва Единбурга, Краљевског антрополошког института и Краљевског геолошког друштва.
Истраживач на пољу палеонтологије који се специјализовао за фораминифере и који тврди да се стално суочава са чињеницама у погледу фосила фауне из прошлости, а које не може да помири са теоријом еволуције.

АРХЕОЛОЗИ

Сер Чарлс Марстон, Члан Друштва за старине
Потпредседник Британске школе археологије у Египту, члан извршног одбора Фонда за истраживање Палестине и сарадник професора Гарстанга на ископавањима у Јерихону, аутор књиге Библија је истинита.

Горња листа није потпуна, али је довољна да покаже како еволуционисти не говоре истину када кажу да нема компетентних биолога, геолога или угледних научника који не верују у еволуцију. Информација на располагању не открива религиозна опредељења наведених научника. Професор Флајшман је агностик, a професор Л. Т. Mop, према његовим примедбама, изгледа да не поштује ауторитет Библије. Сер Амброуз Флеминг, сер Чарлс Марстон, професори Рајнке и Мек Криди Прајс, др Бел Досон, потпуковник Л. Мерсон Дејвис, г. Даглас Дјуер и велечасни Џ. Бари 0'Тул су хришћани. Постоје, наравно, још многи научници који не верују у еволуцију, али је досад нису јавно одбацили.

Артур Филд, 1941.г.