www.pravoslavno-hriscanstvo.com

четвртак, 31. март 2011.

Да ли наука може да замени религију?



На ово питање мора да се одговори негативно. И не само да наука не може да замени религију, него и обратно: религија не може да замени науку. To су резултати и факти двају аката људске душе од којих сваки има своје место и своју функцију у души. Али ако једна другу не могу да замене, оне се допуњују. Тако нпр. наука пружа основ, а не извор религији, а религија даје подстрека и полета науци. Знање које човек добије кроз емпиријску науку је уско и човеков разум га савлађује и прекорачује, па кроз метафизику води према религији која својом догмом о Богу Творцу који је све разумно створио и све одржава својом силом, даје дубљи смисао нашем знању које смо стекли кроз емпиричке анализе. На том се плану може говорити о вези религије и науке, јер она реално и постоји; али о замени једне другом - не може бити говора.

Религија и наука имају два различита подручја. Тамо где су потребни чисто научни резултати, религија не помаже. Научна питања решавају се чисто научним путем, а не вером, молитвом и интезивирањем религијскога живота. Истина, у Библији имамо података да је Бог давао људима и откровења те врсте: пример са Нојем како да сагради ковчег (I М 6, 14-16) и Мојсијем - како да начини скинију и ковчег завета (II М 25, 8- 40), али иза обају случајева је морална идеја: у питању је акт из божанске економије спасења. Бог не указује своју помоћ тамо где се нешто може решити природним путем. Он зна шта је a шта није решиво за човека. Стога своју помоћ показује тамо где се без ње не може. Ради лакшег схватања употребићемо један груби антропоморфизам. Ако човек једним прстом може да подигне један терет, он свакако неће у тај посао уложити сав напор свога тела и ангажовати целу снагу. Тако је и овде. Нелогично је молитвом и постом ангажовати сав небески свет да нам се открије нешто што је пред нама, на Земљи, у области природне науке. Молитва у науци може да има свој смисао, али се не сме очекиватн да Бог сам непосредно реши математичке или друге проблеме, него само да просветли (и просвети) ум и учини га способним за њихово решавање. С тим циљем су се неки научници у лабораторији молили Богу; а Леверје је чак у своју астрономску лабораторију унео крст.



Као што религија не може да замени науку, тако ни наука не може да замени религију. Јест да она пружа факта којима се даје ослонац религиозну човеку, али она није кадра да замени религију чак ни у чисто интелектуалној области, а камоли у области осећања и воље. Порекло, егзистенција и циљ човекова живота - то су питања која не може ниједна наука да реши. Човек искрено жуди за одговором на њих, али му га оне не могу пружити. Ту жеђ и жудњу не може да задовољи никаква математика, физика, хемија... Одговор на та питања налази се с оне стране домашаја природних наука. Он припада области за коју је надлежна само религија. А та је област за природну науку изнад досега, изнад домашаја. To је област за коју је Ди Боа Рајмонд рекао: Ignoramus et ignorabimus = не знамо и нећемо знати. И доиста то је вечни знак питања за природну науку у целини. На та питања наука може да одговори само ако нас води теизму, и то само духовна наука (философија, етика, гносеологија..., и то делимично), а никако сама природна наука која се служи експериментално-математичким методом. Коначан одговор на та питања припада само религији, јер је често крајњи смисао и одговор њихов познат једино Богу који све зна, јер је свему превечан и савечан и свудаприсутан. Он сам саопштава те одговоре путем откровења.

Што се тиче незајазиве људске тежње за умирењем људскога срца у Богу, ту је природна наука немоћна. Ту су у питању чисто духовни проблеми који се решавају друкчије а не на материјалној бази. Истина, медицинска наука може човеков живот да учини оптимистичнијим - али је то привремено; може да му да материјалнога ослонца који ће донекле - од данас до сутра - да оптимизира његов живот - али то је нешто што брзо прође а проблем остане нерешен: не могу га решити ни наука ни техника, ни социологија нити било која наука - све стога што превазилази областу којој наука господари.

Морални комплекс питања такође остаје у подручју природне науке нерешен. He постоји наука која ће човеку дефинисати шта је грех а шта врлина. Нема науке која ће моралу, у првом реду личном, дати онако солидан основ као што то чини религија. Истина, велики научник који је сав предан свом раду, као и други људи који врше свој посао поштено, окупиран је њиме и нема времена да у доколици греши („Беспосленом ђаво чини друштво", бл. Јероним), али морална вредност његова негрешења биће неупоредиво већа ако се буде ослањала на објект - Бога.
Са свих тих разлога наука не може да замени религију; њих две имају свака своју област у људској души. Имају и своје оправдање. Поред веза, оне имају и бројне разлике.



Протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић, из књиге Упознајмо религију

Нема коментара:

Постави коментар