www.pravoslavno-hriscanstvo.com

петак, 18. март 2011.

Предговор књиге Постање, повезивање науке и Библије





Неки сматрају покушај повезивања науке и Библије немогућим задатком. Ова књига доводи у питање ту “немогућност”. Ово је покушај да се покаже да раздвојеност између науке и Библије није оно што се често претпоставља да јесте, и да постоји разуман склад између њих.


У расправама о истинитости науке и Библије пажња се често усредсређује на неку посебну тему, као на пример: питање како је живот могао настати сам од себе, или питање аутентичности извештаја о стварању који је записан у Библији. Међутим, питање порекла је веома широко и бави се почецима готово свега. Овако комплексан проблем захтева широку анализу и процену. Ова књига је покушај да се дâ увид у ту ширу слику. Често верујемо уско специјализованим стручњацима који верују другим уско специјализованим стручњацима, од којих су сви засновали свој “поглед на свет” на преовлађујућим ставовима, а да нису имали шансу да процене ту ширу слику коју ми тако често прихватамо. Сувише често извлачимо прешироке закључке из једне уске базе података, несвесни да смо пристрасно искључиви. Социолог посматра град из другачије перспективе него архитекта, па ипак, обојица виде целокупну слику.

Трудио сам се да извршим “специјализацију” на свеобухватнији начин, процењујући разна тумачења на основу научних чињеница и на основу Библије. Мада сам покушавао да покријем многе области, био сам принуђен да изаберем ограничен број тема за дискусију. Трудио сам се да изаберем најважније теме - које представљају највећи изазов Библији и науци. Комплексним питањима порекла прилази се из разних перспектива. Почињући са историјом сукоба између науке и религије, ова књига затим разматра биолошка, палеонтолошка и геолошка тумачења. Потом следе процене науке, Библије и оних гледишта која се налазе између библијског концепта стварања и еволуције. Мада бих волео да сам у књизи обрадио и десетине других тема, нисам могао, на жалост, писати о свему, и многи читаоци ће, верујем, бити обрадовани што то нисам ни покушао!

Један од ставова у овој расправи јесте да истина треба да има смисла. Другим речима, истина ће издржати свако испитивање; међутим, то испитивање треба да је довољно свеобухватно да би имало значај у односу на постављена питања. Један од разочаравајућих аспеката људске природе је тај да, чешће него што већина нас признаје, верујемо оно што желимо да верујемо, уместо онога што говоре чињенице. Зато је веома важно у нашем трагању за истином да избегавамо ослањање на претпоставке и да обратимо нарочиту пажњу на најчвршћа упоришта која можемо наћи. Као практични научник ја науку схватам крајње озбиљно, а као онај који цени и религију схватам и Библију исто тако озбиљно.

Из штампе су у последње време изашле многе књиге које оспоравају концепт библијског стварања, еволуцију, или с тим концептима повезана гледишта. У овој књизи, тамо где је то могуће, покушао сам да дам једну конструктивнију синтезу. То је било лакше постићи у другом делу књиге. 



У исто време, покушао сам да обратим нарочиту пажњу критичкој процени. Многе објављене дискусије о овој теми игноришу геологију, па сам се трудио да попуним ту празнину. Разматрања се усредсређују на проблеме где се укрштају наука и религија. Читалац ће открити више могућих коришћења општих израза какви су наука и религија. То може бити збуњујуће, а за дискусију је важно прецизно разумевање. Да бих појаснио терминологију често сам опширније објашњавао одређене термине у тексту. Нарочито су значајни термини као што су: наука, натуралистичка наука, методолошка наука, религија, Библија и теологија.

Један број закључака које износим није опште прихваћен. Позивам читаоца да их процени на основу чињеница, а не на основу предубеђења. Не можемо формулисати нове концепте једноставним прихватањем старих. Неколико поглавља (нарочито поглавља 4, 8, 10 и 14) више се баве стручнијим темама. Покушао сам да их поједноставим, али се бојим да ће ипак за неке  бити тешко разумљива. Она су важна, али би неки читаоци могли само да прочитају закључке на крају тих поглавља, а затим да пређу на лакше теме. Представља ли ова књига један уравнотежен приступ? Да ли је непристрасна?

На жалост, одговор на оба питања вероватно је - не. Нарочито сам се трудио да будем поштен у односу на чињенице, обраћајући посебну пажњу на оне најпоузданије, али ко може тврдити да је сасвим непристрасан? Кад је тумачење чињеница у питању, не тврдим да сам покушао да дам сваком гледишту подједнак третман, јер ова књига није преглед преовлађујућих мишљења.

Међутим, у једном броју области наш ниво информација је тако низак у поређењу са оним који нам је потребан за било какве коначне закључке, да сам понудио неколико опција на разматрање. Кад погледам неку нову књигу, једна од првих ствари које учиним јесте да погледам завршно поглавље и тако одредим ауторову перспективу. Уштедећу вам тај труд, ако то већ нисте урадили. Мој закључак је да много више научних чињеница подржава Библију, него што већина људи претпоставља. Мада се велики број чињеница тумачи као да иде у прилог еволуцији, еволуционистичко гледиште је ограничено и оставља нас без одговора на многа питања, укључујући и оно везано за саму сврху нашег постојања. Када размотримо целу слику, чини се да концепт стварања нуди много више објашњења него еволуција. Са друге стране, тумачења која покушавају да комбинују концепт стварања и еволуцију нису ни мало задовољавајућа. Недостаје им дефиниција, као и научна или библијска потврда, или потврда из било ког другог извора информација.

Свестан сам да они чија се гледишта разликују од мог могу рећи да је мој приступ непријатан. Ако је то случај, нека прихвате моје искрено извињење. Подстакао бих такве људе да наставе проучавање, комуникацију и допринос укупном људском фонду знања. Сви имамо много тога да учимо једни од других.

Др Аријел Рот

Нема коментара:

Постави коментар