www.pravoslavno-hriscanstvo.com

четвртак, 17. март 2011.

Предговор књиге `Наука открива Бога` др Аријела Рота

ПРЕДГОВОР





Имају ли људска бића икакво значење или сврху? Постоји ли Бог? Ако постоји, зашто допушта толико патње? И зар наука не даје врло адекватне одговоре и без разматрања Бога? Оваква питања не дају мира нашим најдубљим мислима док трагамо за одговорима о свом пореклу,
својој сврси и својој крајњој судбини. Мало људи може да игнорише те збуњујуће загонетке које нам се стално намећу док, чудећи се, размишљамо о тајнама свог постојања. Питање постојања Бога је питање које једноставно никад неће нестати. Срећом, кад се дође до крајњих питања о постанку, није све нагађање. Последњих година је више значајних научних открића открило
такву прецизност и комплексност у постојећем свету да постаје врло тешко сугерисати да је све што постоји настало само по себи, просто случајно. Изгледа као да је један врло разуман Бог морао бити умешан у планирање чудесних сложености које налазимо свуда по универзуму.
Неки научници ће одмах рећи да наука не може да разматра Бога јер наука и Бог представљају одвојена подручја мисли. Нажалост, такво становиште намеће науци ограничен поглед на ствари, који ограничава њену способност да нађе сву истину. Наука не може наћи Бога све док га искључује из свог домена објашњења. Ако наука тежи да изнесе смислене и истините одговоре на наша најдубља питања, она треба да изађе из затвора секуларизма у којем се сад заробила. Наука треба да је отворена према могућности да Бог постоји и да га не искључује као нешто што припада другој области истраживања. Ова књига прилази питању постојања Бога са становишта да наука јесте, или би бар требало да буде, отворено трагање за истином, и да ћемо допустити чињеницама из природе да нас воде, ма куда то било. Наука се често упушта у разне шпекулације и хипотезе какве су постојање других универзума ван нашег или живот који настаје сасвим сам од себе. Да би била доследна, наука треба да буде вољна и да размотри могућност да постоји Бог. Таква отвореност ума могла би бити важна у случају да Бог заиста постоји.



Занимљиво је по питању постојања Бога то да су пионири модерне науке, као Кеплер, Галилео, Бојл (Boyle), Паскал (Pascal), Лине (Linne) и Њутн (Newton), сви укључивали Бога у свој научни поглед. Они су често говорили о Богу, и за њих су њихове научне студије биле откривање закона које је створио Бог. Ти интелектуални дивови показали су како наука и Бог могу ићи једно с другим док се проучава природа.
Од тог времена се путеви науке и Бога разилазе, и данашња наука у суштини игнорише Бога. Даље, неки научници су дубоко забринути да би преузимање друштва од стране религиозних људи озбиљно шкодило науци. Са друге стране, има сугестија да су неки научници и други академици поново заинтересовани за Бога. Томе су делом узрок скорашња значајна открића, какво су врло тачне вредности потребне за основне силе физике, и врло комплексни биохемијски феномени код живих организама. Ти налази буде велике сумње у то да је такво стање ствари настало просто случајно, и постаје разумније веровати у Бога него у крај ње
невероватности које се за оно што налазимо у природи морају претпоставити, ако Бог не постоји.
Ова књига широко приступа тој теми, што је суштински важно за свеобухватан поглед какав питање постојања Бога и заслужује. Пошто су најзначајнија оспоравања Божјег постојања потекла из науке, дискусија се у суштини усредсређује на теме повезане с њом. Да бих помогао читаоцу да оцени налазе и закључке науке, укључио сам више описа тога како научници долазе до својих открића, обраћајући нарочиту пажњу на детаље повезане са питањем постојања Бога.
Ова књига почиње кратким историјским прегледом, који нам открива изненађујућу чињеницу да четири од десет научника у САД верује у личног Бога, који одговора на њихове молитве. Парадокс је у томе то што врло мало њих, ако иједан, објављује нешто о Богу у научним часописима и уџбеницима. Оно у шта научници верују и оно о чему пишу кад заузму научни став могу бити врло различите ствари. Ова књига зато расправља о више кључних питања повезаних са постојањем Бога. Она укључују сложену организацију материје универзума и прецизност сила физике. Затим следи више биолошких тема које уључују постанак живота,
генетски код и комплексне структуре какве су око и мозак. Даље се разматра проблем које време представља за еволуцију кад се анализира фосилни запис. Испоставља се да су дуги геолошки периоди сасвим неадекватни за претпостављене невероватности еволуције. Последња трећина књиге бави се интригантним питањем зашто, с обзиром на то да тако много података захтева постојање Бога да бисмо објаснили то што видимо, научници о Њему и даље ћуте? Том питању се прилази из перспективе и социолошке снаге доминантих идеја, као што је еволуција, и искључивости и елитизма једног врло моћног научног лобија. Закључак књиге је то да наука пружа  обиље доказа да постоји Бог.  Остаје нада  да ће научници допустити  да се  Бог  врати
у научну перспективу, како је то било и код пионира модерне науке. Ова књига углавном разматра два снажно супротстављена погледа на свет. Са једне стране, има оних који ограничавају стварност на оно што просто могу уочити у природи; за њих је у суштини то све што постоји. Тај став се блиско поклапа са постојећим научним ставом који искључује Бога. Други верују да постоји једна трансцедентна стварност изнад онога што је једноставно и уочљиво. За њих посебно постоји крајње значење нашег постојања - постоји Бог који нас је створио, укључујући и факторе какви су наша свест, разумевање, брига за друге и осећај за правду. Другим речима, у стварности постоји више од обичне видљиве материје, и постоји сврха нашег постојања. Који год од ова два приступа усвојимо, он има дубок утицај на наш поглед на свет и личну филозофију. Ова расправа претпоставља да одвојеност ова два супростављена погледа на свет није валидна. Обични подаци нас у суштини присиљавају да закључимо да се дешава нешто необично, и изгледа да је разумни трансцедентни Бог био укључен у стварање комплексности које откривамо обичним опсервацијама. Да ли је ова књига објективна? Је ли непристрасна? Нажалост, одговор у оба случаја је не. Ко може да тврди да је сасвим објективан?



Са друге стране, нарочито сам настојао да будем фер у односу на чињенице, обрачајући највећу пажњу на најбоље од њих. Позивам читаоца да закључује на основу података, а не општеприхваћених закључака. Ова књига је једноставно преглед преовлађујућих тумачења.
Неки закључци нису у складу са званичним ставом науке. Ако хоћемо да побољшамо прихваћена гледишта, морамо бити спремни и да побегнемо од њих.
Неке речи у тексту, као што су истина, наука, религија, Бог, еволуција, и стварање, врло су важне за ову расправу, али имају разне употребе и значења. Читалац би требало да користи речник на крају књиге да би разјаснио њихово значење какво се користи у овој расправи. У
неким случајевима сам идентификовао нарочиту употребу у тексту. После више од 50 година бављења спором између науке и религије, јако добро схватам како ова питања погледа на свет, која одређују човекову личну филозофију, могу постати емоцоинално набијена. Такође сам сасвим свестан да ће некима мој приступ бити непријатан. Жао ми је због тога. Ми сви морамо много да учимо једни од других, и замолио бих оне са другачијим гледиштима да наставе са комуникацијом и доприношењем укупном фонду знања човечанства.


Др Аријел Рот

Нема коментара:

Постави коментар