П Р Е Д Г О В О Р
У школским предметима о природним наукама, нарочито у биологији и астрономији, ђацима се у главе тврдоглаво утувљује еволуционистички поглед на свијет. Његова суштина се своди на то да је материја наводно способна да се самопроизвољно развија у правцу усложњавања облика своје организације, од нижих и примитивнијих ка вишим и савршенијим формама. Такво схватање важи како за неживу, тако и за за живу (за њу поготово) материју, не искључујући ни човјека.
Чак и када су у Русији формално успоставили слободу савјести и међусобну једнакост религија (изједначавајући их са атеистичким погледом на свијет), притисак материјалистичких схватања у школским предметима из области природних наука и даље је остао енормно јак, потпуно и свјесно намјеран. Било какве оностране силе, било какве појаве које излазе из оквира простих школских схема - не само да су искључене из разматрања, него се по старом шаблону одлучно одбацују и негирају. Читав низ појава из природе у уџбеницима се једноставно игнорише, иако су те појаве веома просте за објаснити. Поједине чињенице или опажања науке су протумачени криво или су сасвим остављени без објашњења. На крају, постоје важни закони природе који су у школским уџбеницима дати у извитопереном виду, зато што закључци који слиједе из тих закона једнозначно побијају еволуцију. У исто то вријеме, у школске програме се упорно инфилтрира курс "валеологије", која представља аморфну смјесу медицинских, хигијенских и психолошких знања помијешаних са најпримитивнијим паганством, окултизмом и шаманизмом. Ученик који нема апсолутно никакву представу о истинитим начелима Битија, потпуно неприпремљен се одједном поставља пред више него сумњива практична духовна знања и искуства. У свеукупности то може довести до тешких психичких и моралних траума код дјеце.
Таква организација предавања у школама није карактеристична само за нашу, традиционално идеологизовану земљу. Чак су и у САД познати случајеви притисака на предаваче од стране школске администрације или министарства образовања - све до отпуштања са посла, у случају да педагози покушају да упоредо са еволуционистичким погледом на свијет упознају ученике и са креационом науком, односно, са научним фактима који говоре у прилог учења по којем је свијет створио Бог. И то - поред непобитне чињенице да је идеја креационизма прилично широко распрострањена и популарна управо у свијету науке.
Нама остаје да изведемо овај закључак: систем образовања у читавом савременом друштву свјесно је оријентисан на формирање еволуционистичко-хуманистичког погледа на свијет код дјеце, са свим моралним (тачније би било рећи - аморалним) консеквенцама које из њега проистичу. Управо у старијим разредима средњих школа ученици добијају - у читавом животу вјероватно и јединствену - могућност практично истовременог изучавања основа природних наука по различитим областима. Чак и на вишој школи више нема такве ширине предавања природних наука. Управо те године се могу сматрати најважнијим за формирање погледа младог човјека на свијет. Због тога ми сматрамо за свој дуг да у научну слику свијета покушамо да унесемо што је могуће већу објективност, тако што ћемо ученике обавијестити барем о почетним знањима и основама идеја креационе науке - нормално, са свим моралним принципима који из ње проистичу.
Сматрамо да је за ученике јако важно да усвоје материјал којем их уче кроз школске програме, прије свега научне чињенице и методе прорачуна. Неопходно је веома пажљиво изучити и еволуционистичку теорију, као и све аргументе који њој говоре у прилог. Наш курс је у великој мјери изборан, оријентисан је на стандардне школске уџбенике и састављен је на основу материјала који се могу наћи у њима. Допунски материјал сведен је на минимум. Једино што овдје желимо да научимо ученике - то је умјеће разликовања чињеница од теорија и хипотеза, као и умјеће проницања у смисао проучаваних појава дубље него што је то уобичајено. Било би јако пожељно објаснити ученицима да је теорија еволуције предмет вјере, а никако не непобитни научни факат.
А вјера, пак, може бити истинита или лажна. Иако сматрамо да је вјера у еволуцију дубока заблуда, ми овдје не постављамо себи за циљ да директно проповиједамо истиниту вјеру - вјеру православног хришћанства - него препуштамо читаоцима да се сами опредијеле у избору своје вјере.
Креациона наука се не боји приговора и примједби од стране еволуциониста. Као што пише у једној од популарних књига на ту тему: "Уопште није неопходно да будете паметни - само ако сте у праву". Заиста, конкретни научни проблеми који стоје пред креационом науком и који још увијек нису ријешени испадају неупоредиво лакши за ријешити од основног проблема који стоји пред еволуционистима - објашњења самопроизвољног ницања Васионе и живота у њој, а такође и даљег њиховог прогресивног развоја.
Аутор је веома захвалан С.Галовину и Ј.Маликову за помоћ у прегледу рукописа, као и за низ вриједних примједби.
Нема коментара:
Постави коментар