www.pravoslavno-hriscanstvo.com

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

четвртак, 21. април 2011.

Владимир Васојевић-КРЕАЦИЈА ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА (1)






Секуларна наука се већ три века бори против Бога и својим теоријама предњачи у богоотпадништву. За све то време многи од највећих научника света сведоче да иза свеколике творевине мора стајати Творац. Библија или наука? Једино решење је библијска наука. Кроз текстове нашег сарадника Владимира Васојевића ДВЕРИ отварају и ову тему.

Свето Писмо, односно Библија би требало да се прихвати пре свега чистим срцем и са пуном вером у Бога. Али то данас није лако учинити, нарочито због огромне пропагандне машинерије која шири лаж звану еволуција. Када савремени (да ли и напредни?) човек, од малих ногу научен да је потомак неког мајмуна који је једног дана одлучио да сиђе са дрвета и стане на две ноге, прочита само неколико првих реченица Књиге постања (прве књиге у Библији), разум му говори да ту нешто није у реду, односно да неко није у праву (Библија или еволуција). На жалост, већина наших савременика ће одбацити Библију, а тиме и Бога. Одбациће Бога због еволуције, која је више философија него теорија.
Циљ потписника овог текста није да убеди поклонике еволуције да нису у праву, већ да покуша да им презентује други, односно пр(а)ви поглед на постанак света и човека и тиме пробуди успавану веру у њиховим душама – а на њима је да одлуче да ли су Божија творевина или потомци мајмуна.
Овај текст представља неку врсту дуела између креационизма и еволуционизма. Почетну предност ћу дати теорији, односно философији која је на издисају и у коју ни њен творац касније није веровао. Наравно, реч је о еволуцији.
Како је дошло до успеха теорије еволуције? 



Када се помене еволуција одмах се помишља на Чарсла Дарвина (1809–1882) и његове књиге „Порекло врста" (1859) и „Порекло човека" (1871). Заиста, поставља се питање како је једна теорија која није била заснована на чињеницама, него само на претпоставкама, могла да „сруши" библијско схватање постанка света.
Прво, Ч. Дарвин није први дошао на идеју о еволуцији. Такве идеје налазимо и код Дидроа и Еразма Дарвина, Чарлсовог деде. Такође се помиње и Едвард Блајт, који је 42 године пре Ч. Дарвина описао идеју о природној селекцији.
Друго, пресудан утицај на јављање еволуционистичке идеје код Ч. Дарвина било је његово чувено путовање бродом „Бигл" 1831–1836, односно од његове 23 до 27 године. Том приликом је посматрао заједничке и различите особине изумрлих и живих бића и утрдио како се врсте мењају и развијају варијетете. Ова сазнања су поколебала његово убеђење које стекао на студијама теологије, али му нису дала одговор на питање шта утиче на то да се врсте мењају. Након повратка Ч. Дарвин је у октобру 1838. годне прочитао есеј Томаса Малтуса о принципу популације и одговор се понудио сам.
Пошто становништво расте брже од производних средстава, човек је, по Малтусу, принуђен да „води борбу за опстанак" при чему су глади, епидемије и ратови потребни као природне кочнице. После овог сазнања Ч. Дарвин је записао: „Био сам погођен мишљу да под овим околностима (борбе за опстанак) повољне варијације нагињу ка томе да буду очуване, а неповољне да се униште." Ово је био пресудан тренутак за Ч. Дарвина јер је стекао чврсто убеђење – не на основу посматрања, већ на основу непотврђеног Малтусовог учења.
Треће, Ч. Дарвин, за разлику од његових претходника, никада није наводио одакле му идеје о еволуцији. Увек је говорио о „мојој теорији", тако да је код публике остављао утисак да се ради о нечем новом. Ускоро је „његова идеја" добила назив дарвинизам иако скоро ниједна идеја није потицала од њега.
Четврто, био је довољно разуман да прво објави „Порекло врста", и да тек када је ова теорија освојила свет, пред њега изађе са књигом „Порекло човека".
Пето и можда најважније је било стање тадашње западне цивилизације, која је једва чекала да нешто поткрепи њено богоодступништво.
 
Теорија креационизма
Креационистичка теорија се базира на научним открићима која потврђују истинитост Речи Божије у Књизи постања (написана је пре 4000 година и до данас је остала непромењена).
Но, кренимо од самог почетка, односно од Шестоднева (стварања света).


Текст Шестоднева:
I
1. У почетку створи Бог небо и земљу.
2. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
4. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.
5. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6. Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9. Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
10. И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.
11. Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа плод, у којем сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.
13. И би вече и би јутро, дан трећи.
14. Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15. И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16. И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18. И да управља даном и ноћу, и да дјеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
19. И би вече и би јутро, дан четврти.
20. Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице и нека лете изнад земље под свод небески.
21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што поврвјеше по води по врстама својим и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;
22. И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23. И би вече и би јутро, дан пети.
24. Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
25. И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
26. Потом рече Бог: да начином човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цјеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
    28. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свегазвјериња што се миче по земљи.
29. И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
30. А свему звјерињу земаљском и свима птицама небеским и свему што се миче на земљу и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

                   


II

1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2. И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;
3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини.
4. То је постање неба и земље, кад постадоше, кад Господ Бог створи земљу и небо.
5. И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше не земљи, и сваку траву пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,
6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7. А створи Господ Бог човјека од праха земаљског и дуну му у нод дух животни; и поста човјек душа жива". 


То је библијски текст у којем је изложено библијско казивање о шестодневном стварању света и човека. То је библијска космогонија, геогонија и антропогенеза.

Тумачење Шестоднева 

На почетку треба рећи да постоји неколико теорија које тумаче Шестоднев. Мени су познате следеће: буквално схватање (радо га заступају адвентисти–суботари), теорија реституције, теорија конкордизма, теорија идеалног схватања, модерно (финалистичко) схватање, митолошко, схватање и кабалистичко схватање Шестоднева.
С обзиром да Црква заступа само оно што је одлучено на седам Васељенских Сабора, а последњи је био у 8. веку, она не може званично да заступа ниједну од горе наведених теорија (појавиле су се након 7. Сабора). Зато је Црква оставила свакоме да сам одлучи које је исправно схватање, јер (не)познавање Шестоднева не утиче на наше спасење, осим ако због непознавања Шестоднева прихватамо теорију еволуције. Морам још једном да напоменем да прихватање теорије еволуције значи директно одбацивање Бога.
Неко ће рећи: теорија еволуције је озбиљнија од креационистичког Шестоднева који је подељен на неколико теорија. Овде треба да се подсетимо да је еволуција философија, а не теорија и да што се више размишља о њој све више постаје непојмљива здравом разуму.
Због ограниченог простора, нисам у могућности да у ширем облику презентујем креационистичку теорију.

ДАН ПРВИ 

Бог је на самом почетку створио материјални и нематеријални свет. У материјални спада све што је видљиво, а у нематеријални спадају анђели, физичке силе, целокупна количина енергије. Овде морам да нагласим да модерна астрономија још није открила шта је и од чега се састоји антиматерија која чини 90% свемира.
Овде смо видели да писац Шестоднева под појмом „земља" подразумева сав материјални свет. Сада нам писац Шестоднева казује да је материја била без облика, односно да се целокупна материја налазила у неком хаосу у којем није било светлости. У тој првобитној материји је сигурно било доста воде јер и данас вулкани у својим ерупцијама избацују до 90% воде, а Дух Божији може да значи ветар – сетимо се да је силазак Светог Духа на апостоле био као дување силног ветра (уп. Дап, 2, 2) Затим настаје светлост. Приметићете да је светлост настала пре звезда. Данашња астрономија је дошла до открића да је у свемиру заиста постојала првобитна светлост пре настанка звезда. Извор те светлости је могла бити било која усијана материја, а постоји и реална могућност да је у тој хаотичној смеши материје могао постојати водоник помешан са кисеоником. У хемији је та смеша позната под називом Х праскави гас. Када се он упали, развија врло високу температуру, а природно је претпоставити да је у првобитној смеши материје постојало електрично пражњење. Наравно, не треба заборавити ни нуклеарну енергију. Једна ланчана атомска реакција може изазвати неслућено високу температуру и огромну светлост. Астрономи то примећују на звездама које називају „нове". Али само Бог зна какве је све могућности имао да створи светлост. 




Затим долази до раздвајања светлости од таме. Светлост је, по својој суштини, врста енергије која је везана за материјални извор из кога се рађа. Тама је, по својој суштини, одсуство светлости. Васионски простор је таман јер је он савршена празнина, односно савршено одсуство светлости. Како се оне могу физички одвојити? Ко је бар мало упознат са астрономијом, знаће да у свемиру постоје маглине. Неке представљају галактичке системе, а неке само облаке светлеће материје. Посматрајући неке од тих маглина, видимо да су оне врло бледуњаве, односно као да су помешане са тамом васионског простора. Маглина и јесте разређена материја. То је пут одвајања светлости од таме – груписање светле материје у што гушће центре. Тако су настали васионски објекти. 

Владимир Васојевић новинар и православи публициста из Бачке Паланке



Нема коментара:

Постави коментар