www.pravoslavno-hriscanstvo.com

понедељак, 18. април 2011.

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК Православно Хришћанско становиште

 ЈЕРОМОНАХ ДАМАСКИН - ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА



5. Еволуција и хилијазам



Док је радио на књизи Царство човеково и Царство Божије, о. Серафим је веру модерног човека препознао као световну форму хилијазма, односно као веровање у неминовност прогреса и могућност усавршавања овог палог света. Са својим веровањем у постепени развој од нижег ка вишем, еволуционизам је тесно повезан са хилијазмом. Према речима о. Серафима, "то је готово неизбежна дедукција која одатле происходи."

Упоредо са хилијазмом, еволуција је била оно што је о. Серафим назвао "дубоко укорењеном, примордијалном (првобитном) снагом, за коју се чини да поробљује људе, потпуно их одвајајући од њихових свесних ставова и расуђивања (постоји добар разлог за то: та мисао је у свакога утискивана још од колевке и стога је веома тешко да се она уклони и разборито размотри)." Понављајући речи Џулијана Хакслија који је на Дарвиновој стогодишњици назвао еволуцију "обрасцем мишљења", о. Серафим је рекао да је то "образац мишљења који је противан Православљу, а не само још једна идеја." Тај образац мишљења, запазио је он, прати ток који је "директно противан ономе чему учи хришћанство."




"Еволуциона философија 'од дивљих звери' сигурно изгледа неспојиво са хришћанским гледиштем о 'отпадању од Paja' и извесно је да ће целокупно наше гледање на историју бити детерминисано начином на који верујемо!"

Може се рећи да је управо хилијастичко - еволуциони образац мишљења створио такве политичко - религиозне покрете као што су интернационални социјализам (глобализам) и екуменизам. Свим тим покретима заједнички је исти, хилијастички циљ: долазак "новог поретка" у којем ће сва претходна мерила, посматрана као релативна у односу на поједине етапе процеса, бити потпуно измењена. И као што су све различитости између организама замагљене у идеји биолошке еволуције - будући да се организми током милиона година претварају један у други - тако су и све разлике између нација и религија замагљене у хилијастичком "новом светском поретку".

 6. "Традиционалисти" у корист еволуције



За оца Серафима је само по себи било очигледно да еволуционизам, са својим безбројним последицама на модерну мисао и живот, представља супротност православном погледу на свет који је пригрлио. Он пише:

"Еволуцију, са свим њеним огранцима, увек сам сматрао важним делом 'модерног америчког' интелектуалног пртљага који сам оставио иза себе кад сам постао православан. Никад нисам ни помишљао да ће је било који свесни православни хришћанин сматрати неважном, посебно сад, кад су је напустили и многи научници (на чисто научној основи), кад су псевдо - религиозне претпоставке њених заговорника толико очигледне и кад се тако много везује за масонско - екуменистичко и целокупно псевдо - религиозно становиште."




Оцу Серафиму је 1973. године први пут постало јасно колико су његова сабраћа, православни хришћани, отишли далеко у прихватању еволуције. У фебруару те године, о. Серафим је помогао школском наставнику А. Ј. и охрабрио га да напише и објави један православни чланак против еволуције. Као што је о. Серафим касније записао, овај чланак је "дотакао нешто веома дубоко". Он је подстакао веома живу тему о којој већина хришћана на Западу до тада најрадије није расправљала. Убрзо након што се чланак појавио, у најважнијим православним часописима (посебно у оним у Америци и у Грчкој архиепископији) почели су да излазе чланци којима је подржаван еволуционизам. То није изненадило оца Серафима, јер је још од свог преобраћења знао да је велики део православних у Америци капитулирао пред духом овога света и његовог интелектуалног помодарства. Међутим, био је уистину изненађен кад су његова сабраћа, традиционални православци који су, исто као и он, били противници екуменизма, такође иступили у корист еволуционизма и отворено осудили А. Ј. због његовог чланка! "Искрено говорећи", пише о. Серафим, "били смо запрепашћени да људи, који су тако проницљиви у црквеним питањима, екуменизму итд, по свему судећи никада нису много размишљали о тако важној ствари као што је еволуција. Изгледа да је то стога што се чинило да је ово питање изван црквене сфере."

Отац Серафим пише једном од тих православних "традиционалиста":

"У потпуности се слажемо са А. Ј. да је 'еволуција једна од најопаснијих идеја са којима се данас суочавају православни хришћани' - можда је то сам (интелектуални) кључ за напад на Цркву, за саму 'философију' (постоји чак и таква ствар!) долазећег антихриста."

Имајући то на уму, охрабрио је А. Ј. да напише брошуру о еволуционизму. У међувремену, сачинио је своју темељну студију, како о научној теорији еволуције, тако и о учењу Светих Отаца о постању, првоствореном свету и првоствореном човеку. Иако је разумљиво да древни Оци нису побијали еволуцију per se (будући да она није измишљена све до новијих времена) открио је да су они омогућили јасно побијање њених главних начела. Они су опширно говорили о разлици међу "врстама", како у време њиховог стварања, тако и касније, и јасно су се успротивили свакој философији која би могла замаглити ту разлику. Њихово учење узимало је у обзир варијаиџју (одступање) унутар сваке врсте која је приметна и може се научно доказати, али се одлучно супротстављају идеји да се једна врста може преобразити у другу, што до дана данашњег није научно доказано.

Изучавајући учења Светих Отаца везана за стварање човека и света, о. Серафим је открио да су она толико јасна да је "једноставно био запрепашћен силом коју је 'еволуција' имала чак и над образованим православним умовима. Таква је сила овог света и његових помодних идеја!"

Сви живи преносиоци светоотачког предања које је о. Серафим познавао били су свесни да је теорија еволуције у већој мери вера него чиста наука. Критичари чланка А. Ј. подржавали су традиционалног православног писца и доктора медицине, Александра Каломироса, као једног од присталица еволуције. Будући да није био у могућности да Каломиросов чланак чита на грчком, о. Серафим је био веома узнемирен што га учестало прекоревају његовим именом. Ценио је енглески превод Каломиросове оштре критике екуменизма, Прошив лажног јединства, и није могао да замисли како је могуће да исти писац заговара еволуцију. Писао је Каломиросу тражећи да изнесе своје гледиште, а он му је обећао да ће послати исцрпан одговор на енглеском, у којем ће бити цитати из дела Светих Отаца. "Унапред се искрено радујемо томе и имамо извесна очекивања", писао је о. Серафим. "Надамо се да ћемо примити потврду за своје сумње да је он потпуно погрешно искоришћен као заговорник еволуције."




Након неколико месеци, оци Герман и Серафим су од Каломироса добили посланицу исписану на четрдесет страна. "Морам признати", пише о. Серафим, "да нас је и преко наших очекивања запрепастило то неулепшано и некомпетентно изношење 'еволуционог' учења, завршно са 'еволуираном звери Адамом' и тврдњом да 'ко пориче еволуцију, пориче Свето Писмо'. На неки начин, међутим, били смо прилично задовољни због тога, јер смо сад први пут нашли угледног православног 'еволуционисту' који је био вољан да буде потпуно отворен за ствари о којима, уверен сам, други страхују и да говоре!'

Отац Серафим је уложио сву своју енергију да би саставио одговор који је био исто толико дугачак колико и писмо др Каломироса. Писмо оца Серафима, тачније речено трактат, представља ремек - дело светоотачке мисли и данас можемо само да будемо захвални што га је кореспонденција са др Каломиросом надахнула да га напише. То је најјасније и најпотпуније светоотачко побијање еволуције које је до данас написано.


Нема коментара:

Постави коментар