Више од 200 година стручњаци многих области науке дају веома различите одговоре чак и на основна питања везана за овај период историје наше планете. Напредак науке обезбедио је у последњих неколико деценија нове доказе, али су они интерпретирани на различите начине па је уместо одговора добијено још више питања. Трагови ове загонетке већину истаживача су одвели у Сибир, где су се одговори на питања нашли буквално под њиховим ногама. Многи мисле да је Сибир један хладни забачени део Русије у коме влада вечна пустош. Делимично су у праву јер Сибир јесте хладан, али остатак тврђења је потпуно погрешан. Не само да није забачен, већ заузима територију од 10 милиона квадратних километара што чини чак 58% целокупне територије Русије!
Како у једној енциклопедији пише: “Уколико би се Сибир издвојио из Русије, био би највећа земља на свету.” Испитујући да ли је пустош која тамо влада вечна, долазимо и до сржи мистерије о којој је реч. Не тако мали број људи зна да пустош која данас постоји, не борави у тим крајевима превише дуго. Остаци живог света који се ту некада налазио су огромни. Најбољи пример су такозвана гробља мамута на којима се људи буквално саплићу о многобројне кости заробљене у тлу. Професор Keith Eltringham са Кембриџ универзитета процењује да су кљове бар 45000 сибирских мамута продате у последњих 300 година. Толики број продатих кљова указује на некадашњу веома велику укупну популацију мамута. Најпознатија је процена доктора Џозефа Дилоуа (Dr. Joseph Dillow) који тврди да је морало постојати ко пет милиона ових великих животиња. Зашто би мамути у опште желели да живе у Сибиру? Сибирска вегетација је толико сиромашна да омогућава преживљавање само неколицини врста животиња које су, за разлику од мамута, прилагођене суровим климатским условима и оскудној вегетацији. Морали су нешто да једу и они и друге животиње чији су остаци нађени на истим местима. Занимљиво је да је преко 900км северно од арктичког круга, поред мамута пронађено још преко 60 врста животиња међу којима су сабљасти тигрови, носорози, камиле, антилопе и коњи. Зар је могуће замислити ове животиње на бескрајном снегу и леду. Нађене су у залеђеном тлу са многобројним свежим биљем и огромним стаблима воћа. Један од примера је 30м вискоко дрво шљиве пронађено замрзнуто са зеленим лишћем и зрелим плодовима. Иронично је то што је једина вегетација која на том подручју данас расте, врба висине 2,5цм. Шта нам о свему овоме говори геологија? Она нас учи да је до леденог доба дошло веома спорим променама температуре и да су биле потребне десетине хиљада година да оно заиста наступи. Овај поглед је типичан за униформистичко тумачење појава које је једино дозвољено у модерној науци. Докази који се уклапају у теорије дугих постепених промена се усвајају док се остали занемарују јер не могу да уђу у оквире таквог погледа на свет. Зар је могуће пронаћи залеђено дрво са зеленим лишћем и зрелим плодовима да се температура полако спуштала хиљадама година? У устима мамута и осталих животиња пронађено је свеже тропско биље које не може да издржи ниске температуре. Познати мамут Березовка пронађен је очуван скоро цео, залеђен у усправном положају. Његово месо је током ископавања било довољно свеже да су пси кидисали на њега! Свеже месо животиње за коју се тврди да је изумрла пре 10000 година! У утроби мамута као и међу његовим зубима пронађене су целе несажвакане махуне боба које су још увек садржале зрна. Овај најочуванији примерак, данас истакнут у музеју у Санкт Петерсбургу, није једини. Само до 1960. године, упркос свим тешкоћама рада у негостољубивом окружењу, пронађено је и прегледано тридесет и девет сличних примерака. Да би могли да замислите колико је труда потребно да се пређе било каква значајна раздаљина на територији северног Сибира биће потребно да вам предочим пар чињеница. Рећи да је Сибир прекривен снегом и ледом је благо заваравајуће јер се добија утисак да је прекривено тло недалеко од залеђене површине. Истина је у ствари да у многим областима тло нико никада није ни видео. Забележени су случајеви када је копано и до дубине од 1200м али нису досегнуте чврсте стене. Замрзнуто блато је откривано до дубина од чак 300м. У пролеће када температура почне да расте, отопи се цео метар површинског слоја стварајући ужасну смешу муља и камења. То је један од разлога због којих се претпоставља да откривени остаци чине мање од 1% онога што се крије испод површине.
У суседној Аљасци су такође вршена бројна испитивања. Нафтне комапније су у области Прудхое Баy вршиле ископавања до дубина од преко пола километра. Где год су копали налазили су залеђена стабла тропског дрвећа, углавном палми и ананаса, и огромне количине свеже залеђене тропске вегетације. Цела тропска шума налази се смрзнута неколико стотина метара испод површине! Модерна истраживања из области геологије откривају чињенице супротне актуелној униформистичкој теорији. Са друге стране постоји теорија много старија од саме геологије која бива потврђена новим открићима. Теорија креационизма, како се данас најчешће назива, управо говори о глобалној катастрофи која се догодила пре око 4350 година и која је позната као Потоп. Занимљиво је што је ова теорија од увек тврдила да је клима на нашој планети некада била много другачија. Слој воде изнад небеског свода обезбеђивао је уједначене климатске услове на свим деловима Земље. Није било температурне разлике на половима већ је свуда владала тропска клима. Изненадна катастрофа у којој се између осталог водени омотач сручио на површину Земље, тренутно је изменила изглед наше планете. Тропске биљке и животиње су затечене у својим свакодневним активностима.
Само оваквим погледном на свет не можемо бити збуњени безбројним фосилима животиња које залеђене у усправном положају пасу тропско биље или оних чији фосил изгледа као фотографија на којој је животиња отворила уста да зграби плен очигледно несвесна изненадног катастрофичног затрпавања који ће се догодити следећег тренутка. По овој теорији целокупне наслаге угља и нафте настале су у овој катастрофи, када су настали и сви фосили које данас проналазимо. То пре свега објашњава неочекивано присуство тропских шкољки практично на свим налазиштима угља, укључујући и она на веома узвишеним местима где по конвенционалној теорији никада није постојало ни море ни тропска клима. Она такође објашњава и зашто људи никада нису присуствовали било којој фази формирања угља већ искључиво налазе потпуно оформљене слојеве. Истовремено престаје да буде чудно и то што никада није уочено формирање нових биљних и животнињских фосила већ до њих долазимо искључиво откопавањем постојећих. Да ли је данас дозвољено довести у питање званичу теорију чија су тврђења погрешна? Да ли се сме узети у разматрање могућност да се некада догодила својеврсна катастрофа која је проузроковала овакве појаве. Ако мислите да јесте тако, варате се. Униформистичка наука је једина дозвољена да се проповеда у јавним образовним установама. И ако често нуди објашњена супротна чињеницама, не дозвољава се помињање теорија које нуде другачија објашњења. Само помињање да теорија еволуције не даје објашњење настанка живота и да постоје друге теорије које треба узети у разматрање, довело је прошле године групу професора једне школе у Пенсилванији на федерални суд. Поглашени су кривим и неки од њих су изгубили посао. Као да неко не жели да подсећа људе на једну велику катастрофу порицајући њено постојање и тврдећи да се никада ништа слично није догодило већ да све стоји тако од почетка створења.
Ненад Тешовић
Нема коментара:
Постави коментар