www.pravoslavno-hriscanstvo.com

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

петак, 29. април 2011.

Протојереј-ставрофор др Лазар Милин-БОГ ПОСТОЈИ(1)

                              
                БОГ НИЈЕ НИШТА СТВОРИО                 
  (Осврт на чланак у „Политици")



У „Политици" бр. 22070 од 16. марта 1975. год. на страни 17. изишао је чланак Д. Адамовића под насловом: „Бог није ништа створио ". Намера писца је да увери читаоце да је то заиста тако, да ништа не потиче од Бога, него је„све рађено корак пo корак, не вољом више силе". Разлог да поверујемо у ту тврдњу јесте ауторитет једног нашег познатог академика, стручњака за биологију, на чије се изјаве Д. Адамовић позива.
Шта да кажемо на то?
Уживање је слушати или читати предавања научних стручњака, али кад је то у оригиналу, а не у новинарским дописима. Дописник стави нагласак на речи и реченице које се њему свиђају, које он изабере. Споменути чланак могао је носити и другачији наслов. На пример: Живот је једна од највећих тајни природе", или: „Природа удешава и усавршава оно што је започела " — јер, и то су речи које је академик рекао новинару. Очигледно је да би садржина чланка тада имала сасвим другачији тон и боју.
Ето, због таквих ситуација научници веома нерадо дају своје изјаве новинарима. Био сам присутан на једном скупу астронома и чуо како се жале да новинари све на свој начин схвате и протумаче, уносећи понешто и од свога духа.
Значи ли то онда да овај Адамовићев чланак сматрамо неаутентичним? Значи ли то да не треба да верујемо стручњаку-академику? Зар ће се ико усудити да полемише са стручњаком?!
                    
Одговор апологетике




Боже сачувај и сохрани! Далеко од свега тога! Нити тврдимо да је Адамовић фалсификовао академика, нити сумњамо у академикову стручност, нити имамо потребе за полемиком. Али, свему томе можемо понешто додати.
Прво, писац чланка је покрај све тачности у навођењу научникових речи ипак чланку дао свој тон и боју, као што смо горе објаснили. Друго, иако признајемо пуну стручност и ученост академика у области биологије, ми се ипак не сматрамо обавезним, као Адамовић, да научнику поклонимо слепу веру без икаква испитивања. Уверени смо да он као научник тако шта и не тражи. Прошла су времена слепог веровања у сваку хипотезу, или чак и у обичну изјаву, која се огрне плаштом науке. Данашњи човек не жели да верује ни у шта без доказа. А докази за тачност тврдње да Бог није ништа створио нису у чланку изнесени ни у најблеђем облику, ни у најскромнијем обиму.
Заиста, чиме Адамовић доказује научну тачност наслова свога чланка? Позивањем на научнички ауторитет интервјуисаног академика, за којега каже да „сем онога што види под својим микроскопом мало шта га у животу занима". А шта, ако постоји нека стварност и ван академиковог микроскопа?! Може ли се микроскопом доказати да ван микроскопа заиста ничега нема?
А да ли бар именовани академик доказује тачност наслова да Бог није ништа створио, и чиме доказује? Да ли микроскопом и експериментом? Да ли гледањем како се појавило прво живо биће? He! Далеко од тога! Он то не доказује ничим! Баш ничим! По његовом личном признању развиће пилета из јајета је тајна, иако је он са пилетом вршио експерименте још од најранијег детињства. Кад тако стоји ствар са пилетом, које је безброј пута било под научниковом руком и микроскопом, шта онда тек да кажемо за оно прво живо биће с којим ни он ни ико од људи није могао вршити никакве експерименте и посматрања! Зар није то онда још већа тајна? Па, кад је тако, кад је то тајна, онда то значи о њој не можемо на основу експеримента и микроскопског посматрања рећи ни „да" ни „не".
Дакле, не оспоравајући ничију стручност и ничији научни ауторитет, констатујемо чињеницу да садржина чланка није доказала оно што пише у наслову.
Ми хришћани смо људи који верују. Али наша вера није слепа вера. Ми знамо шта верујемо, коме верујемо и зашто верујемо. Таквоме ставу научио нас је сам Спаситељ који нам је, тражећи од нас веру, увек пружао разлоге за веровање, и доказе за истинитост онога у шта треба да веујемо (Јн. 10, 25 и 38; Јн. 5, 39; Јн. 20, 24—27; Лк. 36,35—40). Велика је штета што се тог принципа у овом чланку нису држали ни Адамовић, ни академик којега је интервјуисао.

А шта сад?
У цитираном чланку се као какав рефрен понавља питање: „А шта сад?", које је интервјуисаног професора често у животу пратило. To питање се у свој својој оштрини појављује и овом приликом, нарочито пред нама, читаоцима чланка.
Шта сад? — Да ли да верујемо интервјуисаном професору без икаква доказа да Бог није ништа сворио? He можемо! Из простог разлога што је тако шта противно научним принципима и менталитету данашњег човека.
Да ли да загазимо са професором у полемику? Тек то не! He зато што бисмо се полемике бојали, него из много озбиљнијих разлога. Пре свега, полемика је скоро увек јалов посао. Она никад никога није довела до позитивних резултата, а још мање до благонаклоног расположења. Осим тога, ми хришћани имамо у овом случају и један посебан, принципијелни разлог против поле- мике. Наиме, ако би нам професор рекао да је микроскопом и експериментом утврдио да Бог није ништа створио, ми бисмо одмах били осведочени у нетачност такве тврдње јер микроскоп није времеплов који би нас могао одвести на сам почетак света и века. A ако се ради само о професоровим експериментима са садашњим живим бићима, то онда имамо посла са очигледним, утврђеним чињеницама, па ниједан разуман човек неће јуришати на чињенице. Ми хришћани не само што нећемо, него и не смемо, јер нам Спаситељ каже да је највећи грех противити се Духу Светом, а грех против Духа Светог је противљење утврђеној истини.
Најзад, постоји још и један чисто формални разлог против полемике. Наиме, право на полемику може да има само стручњак са стручњаком. А писац ових редова није биолог.
Споменимо неколико славних имена
Поједини научници (нпр. Ejmije, Kneler, Cekler, Denert, Rober d Fler, Bytry, Svjetlov) бавили су се питањима односа великих научника истраживача према религији. Коистатовали су да је проценат научника атеиста веома мали, нигде већи од 4%. Према томе, ако бисмо пристали да слушамо и гледамо полемику стручњака, имали би смо веома много великих биолога и научника других струка да упутимо професору као сабеседнике. И то не само научнике из древних времена, него и савремене.
Кад би нам технички било могуће да тај дијалог уприличимо, била би нам потребна повелика сала за смештај толиких научника светског гласа који су стварали савремену науку. А пошто би нам требало сувише много времена да саслушамо религиозна убеђења и разлоге свакога од њих, то бих ја и испред свакога од њих ставио исписану његову паролу од односу религије и науке, баш као што је и Адамовић ставио паролу„Бог није ништа створио", као наслов свога чланка. Па и тада бисмо тај величанствени скуп могли погледати само летимично.

Кога пре да споменемо? Ено Ајнштајна који тврди да су велики научници у данашњем материјалистичком добу најрелигиознији људи. Ено Макса Планка са тврдњом да наука и религија имају исту лозинку: „Напред ка Богу"! Ту је и Паскал Јордан са истом тврдњом и са великим списком научника који би ту тврдњу и данас потписали. Ено Артура Контона, нобеловца , који каже да треба пустити да сила Божја делује кроз људе. Ено и Артура Десауера, професора многих универзитета, који изричито пише о Богу као створитељу органског живота. Ено Алвина Миташа, члана научних академија у Хајделбергу и Халеу, који научно одбацује материјализам, говори о бесмртности душе и изражава наду у милост Небеског Оца. Ено Фридриха Вајцзекера, физичара из Хамбурга, који отворено проповеда: „Бог је љубав". За реч се јављају многи биолози. Ено Паула Бихнера, директора зоолошког института у Бреслави и Лајпцигу, који говорећи и пишући „О специјализирању и развитку", завршава похвалом свемоћи Божје. Ту је и Едгар Даке, палеонтолог, који пише дело „Човек — слика Божја". Ту су још и Денерт, Дриш, Флајшман, Клајншмит, непоколебљиви верници. Ено и Макса Хартмана, једног од највећих савремених немачких биолога, који у делу „Атомска физика, биологија и религија" износи доказе да је природа откривење Бога.

Време пролази и салу морамо да напустимо. При излазу бацивши још један поглед, опазисмо у позадини старије научнике. Ено тамо стоји Фабр, ког Виктор Иго назива „Хомером ентомологије", и пред њима његова парола: „Лакше ћеш ми кожу одерати него из мене избацити веру у Бога." Ту је и Пастер са својом чувеном исповешћу: Верујем тврдо као бретонски сељак, баш зато што сам се бавио науком. Ено Мендела са својим епохалним научним проналасцима из биологије, смерно стоји у својој калуђерској мантији. Охо! Ено чак и Дарвина! И он је, чувши за овај скуп, дошао са својом тврдњом да је „Творац у почетку усадио живот у неколико живих облика, или можда само у један." Близу њега стоји Ламарк, велики научник и први представник научног еволуционизма и довикује нам гласно." Еволуција се остварује само по вољи Великога Творца."

Нема коментара:

Постави коментар