www.pravoslavno-hriscanstvo.com

среда, 27. април 2011.

Интервју - Dr George Marshall

Стварање ока
Интервју са Др Џорџом Маршалом, истраживачем болести ока на Универзитету у Глазгову, у Шкотској.
Први пут објављено: у периоду од 19-21. септембра 1996. године
 

Dr George Marshall ( Dr GM) је дипломирао биологију на Универзитету Strathclyde, 1984. године. Бавио се истраживањем рака коштане сржи на Универзитету у Шефилду, у периоду од три године, све док није оболио од тешке, неизлечиве болести. Међутим, напрасно је оздравио од своје болести у новембру 1987. године и убрзо после тога је добио и титулу M.Med.Sci са Шефилд Универзитета.

Након тога, радио је на Универзитету у Манчестеру, док свој рад на Универзитету у Глазгову, започиње 1988. године. 1991. године стиче звање Доктора офтамолошких наука, у Глазгову, и
исте те године бива изабран у звање овлаштеног биолога (Ц.биол.), те 1993. године постаје члан Института за биологију (МИБиол). Сада је он Sir Jules Thorn, предавач офтамолошких наука.


Магазин „Стварање“ („Creation magazine“, CM ): Dr Marshall, написали сте нам коментар на наш чланак под називом: „Гледајући од назад ка напред“, који је објављен у магазину „Стварање“, у издању за период март-мај 1996. године.
Какав је био Ваш коментар?


Dr GM: Одлучно сам истакао чињеницу да је главни разлог због чега се око не може сматрати као уназад ожичено (што су неке еволуционе тврдње),a oна je била сакривена у напоменама (фуснотама) у Вашем чланку.
 
 


CM: Можете ли нам то ближе објаснити?

Dr GM: Светло zа откривање структуре у оквиру фоторецептор ћелије налази се уз гомилу дискова. Ови дискови се стално замењују формирањем нових тела ћелија, на завршетку низа, и на тај начин, померају старије дискове низом надоле. Ови дискови на другом крају низа су „прогутани“ од стране једног слоја мрежњачиног пигмента епителних ћелија (РПЕ).
РПЕ ћелије су веома активне, и за то им је потребна веома велика прокрвљеност (choroid).

За разлику од мрежњаче, која је практично транспарентна, choroid је заправо непрозиран, због огромног броја црвених крвних зрнаца у њему. Да би мрежњача била ожичена, или умрежана, како је предлагао професор Richard Dawkins, потребно је да choroid дође између фоторецептор
ћелије и светла, док РПЕ ћелије морају да буду у блиском контакту са обоје, choroid и фоторецептором, да би обавиле свој посао. Свако ко је имао ту несрећу да добије крварење испред мрежњаче, може потврдити на који начин црвена крвна зрнца блокирају светло.



CM: Шта мислите о томе да је око уназад ожичено?

Dr GM:Сазнање о томе да је око уназад ожичено догодила ми се још као 13-огодишњаку, за време изучавања анатомије ока на научној секцији, у школи. Биле су ми потребне две године предавања о људском оку да бих схватио зашто је око ожичено на тај начин, на који јесте. Чињеница да је око уназад ожичено долази из знања о функцији и анатомији ока.

CM: Како сте реаговали на чланак у коме се говори да је људско око производ еволуције?

Dr GM: Што сам дуже проучавао људско око, било ми је све теже да верујем у то да је еволуирало. Многи људи знају за чудо вида. Али ја видим чудо сложености у прегледима ствари које су 100 000 пута увећане. То је заправо савршенство сложености које ме спречава да
верујем у теорију еволуције.
 
 
 
 
CM: Можете ли нашим читаоцима дати неколико информација о томе колико је људско око сложено?

Dr GM: Мрежњача је највероватније најкомплексније ткиво у целом организму. Милиони нервних ћелија међусобно се спајају у чудесну творевину и на тај начин образују минијатурни „мозак“. Многи од тих фоторецептора служе као преводиоци и обрађивачи за мрежњачу, пре него што дођу до мозга.

CM: Постоји програмски систем који наводно може симулирати процес еволуције за око. Да ли ви то прохватате?

Dr GM: Управо они који су креирали овај модел су признали да је он тако прост и да такво упрошћавање ствари не може бити цењено као доказ. Могу да цитирам реакције свог колеге: Dr John Hay, dipl.biolog, (Ph.D., M.Sc., C.Biol.,F.I.Biol.): „Компјутерска симулација процеса еволуције, као што је описано, има три важна недостатка:
 
 


Прво, закључак који садржава такво истраживање, а који је мерен изнова за толико много генерација је независан од развоја других структура које су неопходне за његово функционисање.
Друго, промене које су добијене у симулацији директно су зависне од уноса података, који су, јасно, последица људског дизајна секвенци-региона, а који је у сарадњи са другим програмом (програмима) који се такође користе за симулацију. Они, према томе, нису насумични.
Трећи аспект свега овога јесте да постоје и грешке у превођењу у таквим симулацијама које укључују грешке комјутерског хадвера/софтвера. Они могу узети облик електронских грешака у делићима који су шифровани за појединачне бројеве.
И на крају многих окука у овој представи, унутрашња грешка може бити знатно преувеличана.
 
 


CM: Да ли је симулација поновљена на неком другом рачунару?

Dr GM: Чињеница је да су претходна три аргумента основна и заједничка за било коју компјутерску симулацију процеса еволуције. Моја прва тачка показује, да чак и ако је у оку, то ће бити бескорисно уколико организам има нерве и/или менталне процесе који ће користити
информације опажене на оку.

CM: На који начин промена мутације доказује сложеност у више различитих структура?

Dr GM: Аргумент је обично да постоји веродостојан средњи низ (ред) ока код живих животиња, затим амебе, која има једно око, те других организама који имају нешто као „пехар“, а који делује као директни откривач.
Како било, организам који пркоси еволуцији је Nautilys (морски организам, називају га још и живи фосил). Он има примитивно око, без сочива, што је донекле изненађујуће, имајући у виду да његов блиски рођак, лигња, поседује једно сочиво. Овај организам је очигледно постојао милионима година уназад, али очигледно никада није еволуираo упркос чињеници да је имао мрежњачу која би требала имати користи од ове прошле промјене.

CM: Конкретно, шта Ваш посао укључује?

Dr GM: Предавање докторима који су специјалисти офтамологије и који мпокушавају да постану чланови удружења на Royal College of Ophtalmology.
Све у свему, моје главне надлежности су истраживање болести ока кориштењем комбинације преноса електронске микроскопске и имуноцитохемијске технике која користи антитела да би помоћу њих пронашла специфичне протеине, као што су ензими.
 
 


CM: Да ли верујете да је прихватање стварања, приказаног у Постању, од суштинског значаја за хришћанску веру?

Dr GM: Да. Али, не треба буквално прихватити објашњење генезе, односно, стварања света, јер остаје један велики проблем-која Света Писма прихватити као истинита, а која одбити као лажна?
Само прихватањем Светог Писма у целости, као израза Божије воље, може се избећи ова дилема. Постоје Света Писма која су извор спотицања интелекта. Моје искуство је да је то некима привремена „мишја рупа“ која им никада неће дозволити да буду камен спотицања за своју веру.
Невероватно је колико много њих мисли да ће се тешки проблеми, накнадно, решити сами од себе. На овај начин можда изгледа да ће им на почетку бити тешко да прихвате генезу стварања, мада ми изгледа да је у еволуцију, једнако, ако не и још проблематичније, веровати.

CM: Колико користи за Вас је имало сазнање о постојању овог магазина?

Dr GM: Његова главна вредност је у томе да направи изазов за оно што је некритички прихваћено. Погледајте било који ТВ програм о природи и ви ћете почети мислити да је еволуција утврђено чињенично стање. Људи су бомбардовани са овим толико често, да је и прихватају без размишљања.
Магазин „Creation“ тера људе да схвате, да је то само предлог, а не чињеница. Постоји неколико места у мојој болници где ја могу оставити копије магазина на кафе-столовима, и на тај начин, подстакнути људе да почну мислити својом главом.

CM:Какав савет можете дати студентима који су хришћани, или пак хришћанима који проучавају научне студије или наставне предмете?

Dr GM: Прво, признајем да наука може да постане религија и има пуно право на то. Научници нешто кажу, па јавност („обожаватељи“) прихватају то без дилеме, односно питања. Научници су много опрезнији у вези неких других проналазака.
Друго, наука није статична. Данашња наука се по много чему разликује од науке у прошлости, и вероватно ће имати мало сличности са науком будућности.
Људи су некада веровали у „спонтану генерацију“, која би могла бити „доказана“ стављањем неколико комада сира у стари џак, који се налази у мрачном углу. Мишеви тако спонтано бивају изазвани да га изнесу из џака. Ми смо се таквим појмовима смејали, али ја не верујем да ће се за
неких 100 година људи смејати неком од наших научних појмова. Треће, може се постати еминентним научником и без прихватања еволуционе догме (теорије); способност да се чује глас науке у лабораторији није мања од оног става о стварању.

CM: Dr George Marshall, хвала Вам много.


Нема коментара:

Постави коментар