www.pravoslavno-hriscanstvo.com

недеља, 17. април 2011.

Рат над ратовима


Постоји ли стварно рат између науке и Библије? Најзад, бесмислено је покушавати смирити непостојећи сукоб. Мишљења се оштро разликују по овом питању. Ако сматрате једно од њих лажним, онда немате проблем. Неки мисле да се проблем сам решава, јер опажају да се религија повлачи пред ауторитетом науке.
Наравно, они који верују у Бога и којима је Библија ауторитет не могу прихватити такво размишљање. Неки прихватају делове науке и делове Библије у покушајуда реше сукоб. Чинећи то они негирају ауторитет и једног и другог. Неки пак решавају тај сукоб негирањем оправданости и науке и Библије, верујући да оне имају мало шта да кажу о виталним питањима постојања и смисла. Ствар још више компликују лоше сковани изрази и нејасна терминологија. Стивен Џеј Гулд (Stephen Ј. Gould), истакнути еволуциониста са Харвард универзитета, не опажа рат између науке и религије (не Библије), које се по њему не сукобљавају, јер “Наука третира чињеничну стварност, док се религија бави људском моралношћу”. Историчар Дејвид Ливингстон (David Livingstone) понавља тај став: “Овај ратни модел (религије и науке) размонтирао је судском прецизношћу један тим историјских ревизиониста.” Ови историчари често за ту ратну слику оптужују две важне књиге које су се појавиле пре око једног века: “Историја сукоба религије и науке” (History of the conflict between religion and science) Џона Вилијема Дрејпера (John William Draper 1811-1882) и “Историја рата науке с теологијом хришћанства “(А history of the Warfare of science with theology in Christendom) Ендрју Диксона Вајта (Andew Dickson White, 1832-1918). Дрејпер, који је напустио религију своје породице, написао је књигу која је била врло популарна. Она наглашава како је црква, нарочито римокатоличка, непријатељ науке. Истицао је антагонизам између религије и науке, сматрајући га врло важним, наиме “најважнијим од свих ствари на свету”. Вајт се такође бунио против свог верског васпитања. Kао први председник Kорнел универзитета, првог изричито световног универзитета у Сад, он се суочио са јаком религиозном опозицијом. Вајт је подржавао Дрејперову тезу да религија, нарочито теологија, гуши науку.

И Дрејпер и Вајт су потврђивали свој став чињеницом да је средњовековна
црква сматрала Земљу равном плочом. Чудно, али је оптужба цркве за грешкуи сама била грешка. Средњовековна црква није веровала да је Земља равна плоча. Међутим, оптужба да је веровала, служила је за стварање утиска да је религија у криву. Дрејпер и Вајт су створили “једну лаж, консултујући један другога, уместо доказе”. Лаж о равној Земљи проширила се у многим уџбеницима у Сад, па и у Енглеској. Таква слика приказују Кристофера Колумба као јунака, који се усудио да се бори против црквене догме, и да пловећи не падне са руба равне Земље. Срећом, научници покушавају да уклоне ову грешку из историјских извештаја, али та популарна лаж и даље има много присталица. Некад се тешимо размишљајући о грешкама других. Познати европски филозоф Лудвиг Витгенштајн ( Ludwig Wittgenstein) говори о овој тенденцији као општеисторијској: “Једно доба не разуме друго”. Наше заблуде о прошлости (попут оне о “равној Земљи”) наводе нас на помисао је наше размишљање супериорно у поређењу са оним прошлих генерација, али то, у ствари, сведочи о нашем недостатку информација. Историчар Џефри Бартон Расел (Jaffrey Burton Russel), са универзитета Kалифорнија у Cанта Барбари, разборито коментарише да
је “претпоставка о супериорности наших погледа над оним старијих култура најистрајнији преостали варијетет етноцентризма”. 
У спору - еволуција или стварање треба да имамо на уму пристрасност претпостављене супериорности властитих ставова. Као што то Дрејпер и Вајт илуструју, наш презир према старијим идејама може нас одвести на чудне и погрешне путеве. Мада бих признао да наше напредовање у стицању знања представља прогрес, такође бих упозорио да наша склоност за омаловажавањем прошлости подразумева то да будућност може оценити наше поуздање у садашњост као лудост. Оно што данас изгледа као прогрес или истина, будуће генерације могу врло лако протумачити као грешку.
Враћамо се питању да ли заиста постоји рат између науке и религије. Без
прецизне дефиниције термина не можемо решити расправу о томе. Једна не давно објављена књига названа “Да ли је Бог заступник стварања” (Is God a creationist?) сматра да Бог није заступник стварања, јер оно није библијски
концепт! Они који верују да је Бог створио живот током дугих временских
периода зову себе “заступницима стварања”, али то нити је библијски концепт, нити уобичајено разумевање термина “заступник стварања”. Метафора “рат” може се елиминисати мењањем дефиниције термина. То је аналогно елиминицању злочина његовим озакоњењем. Али чак и да се то уради, проблем злочина и даље остаје. Редефинисање термина може бити површно. Не можете створити јединство месара и вегетаријанаца просто им дајући другачија имена! Покушаји да се реше напетости између науке и Библије могу условити коришћење истих термина на различите и збуњујуће начине. На пример, Вајт је мислио да се наука може помирити са религијом, али не и са теологијом. Слично томе, неки појединци прихватају једну форму религије, али негирају истинитост Библије, иако је
Библија темељ религије великог дела света. Израз религија може имати разна значења, од оног које указује на поштовање Бога, до посвећености
секуларизму. За сада налазимо мало слагања у терминологији. Међутим, терминологија не може решити конфликт који залази далеко иза пуке семантике. Мада су Дрејпер и Вајт погрешили у погледу концепта равне Земље, вероватно су били у праву што се тиче рата између науке и религије, а нарочито науке и Библије. Историја бележи бројне примере таквих конфронтација, и ван сваке сумње конфликт постоји. Већи део ове књиге односи се на тај конфликт. Вилијем Провајн (William B. Provine), историчар биологије на Корнел универзитету, који подржава еволуцију, има следећа запажања везана за развијање овог конфликта у САД:
“Научници блиско сарађују са религијским лидерима против увођења библијског концепта стварања у школе. Либерални религијски лидери и теолози, који такође прокламују склад религије и еволуције, подстичу ту невероватну позицију двоструким путем.






Прво, они избегавају традиционално тумачење о Божјем присуству у свету, неки до те мере да постају заправо атеисти. Друго, они просто одбијају да разумеју савремену еволуциону биологију и настављају да верују да је еволуција један сврховит процес. Сада нам је представљен спектар атеистичких еволуциониста и либералних теолога, чије је разумевање еволутивних процеса очигледна бесмислица, и они се повезују са ACLU (америчко удружење за људске слободе) и највишим судовима у земљи, нападајући заступнике стварања који су ухваћени у све већи шкрипац. Еволуционистичка биологија, каква се учи у државним школама, не пружа доказе за једну сврховиту силу било које врсте. Ово дубоко узнемирава заступнике стварања. Па ипак, на суду научници прокламују то да ништа у еволуционистичкој биологији није некомпатибилно са било којом разумном религијом, Што је гледиште које подупиру и либерални теолози и многи религиј ски лидери.Не само да заступници стварања нису у стању да учине да се њихова ‘наука о стварању’ учи у школама, већ чак не могу ни да убеде судски систем да је еволуција на било који значајан начин супротна религији; тако судови, заправо, означавају њихова религијска гледишта као велико застра њење. Није чудо што су заступници стварања (скоро пола популације) фрустрирани школским системом и што желе простор за властита гледишта, или бар да буду поштеђени ‘батинања’ еволуцијом.” Без сумње - конфликт постоји, са еволуционистима и либералним теолозима на једној страни, који негирају истинитост библијског извештаја о стварању, и научника који заступају стварање и конзервативних теолога који тај извештај афирмишу, на другој. Много тога се врти око питања шта је ауторитативније - наука или Библија? Али то питање се брзо помера ка специфичнијим стварима као што су: Да ли је библијски извештај мит? Да ли је еволуција само хипотеза? Има ли алтернативних тумачења библијског извештаја о стварању? Да ли је могућ компромис између стварања и еволуције? Наредна поглавља ће се позабавити овим комплексним скупом питања из неколико углова.


Др Аријел Рот, из књиге Постање, повезивање науке и Библије

Нема коментара:

Постави коментар